top
Please update your Flash Player to view content.

(član 178.Zakona o radu R.Srbije br.24/05 i 61/05)

Komentar odredbe člana 178 Zakona o radu sa stručnim  mišljenjem, ukazivanjem i predlozima  oblika i načina primene u praksi ovog instituta iz našeg radnog prava.

"Samo postojanje povrede radne obaveze od strane poslodavca ne proizvodi automatski pravo zaposlenom da potražuje bilo kakvu štetu od strane poslodavca bez predhodno u svakom konkretnom slučaju utvrđenog  uzročno-posledičnog odnosa između radnje poslodavca i radnje zaposlenog (prouzrokovanoj u krajnjem slučaju predhodnom radnjom poslodavca).Ovo pravo se jedino u sudskom postupku utvrđuje izvođenjem dokaza i sudskom odlukom o postojanju uzročno – posledične veze između radnje otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog  i radnji povreda obaveza utvrđenih zakonom,opštim aktom ili ugovorom o radu od strane poslodavca."
Postojećom zakonskom odredbom reguliše se na potpuno nov način  mogućnost zaposlenog da poslodavcu otkaže ugovor o radu  i to svega u tri stava navedenog člana ali koja ovaj institut na zadovoljavajući način po svim mogućim situacijama regulišu.

Prema stavu 2 Zakona „Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku,najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa“.

Izjava o otkazu ugovora o radu.Izjava o otkazu ugovora o radu  podnosi se samo u pisanom obliku jer usmeno data izjava ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo niti poslodavac na osnovu usmeno primljene izjave zaposlenog može  da prema njemu preduzme bilo kakvu radnju ili da  donese rešenje  kojim bi zaposlenom konstatovao otkaz ugovora o radu.

Dan prestanka radnog odnosa Pismena izjava  obavezno  mora da sadrži tačno naveden dan prestanka radnog odnosa. Od dana podnošenja izjave do dana prestanka radnog odnosa  mora da protekne najmanje 15 dana. Zaposleni  izjavu treba da podnese na delovodnik kako bi se na izjavi zabeležio sam dan prijema ili pak da je preporučeno dostavi poslodavcu u kom slučaju od dana dostavljanja odnosno prijema teče  navedeni otkazni rok. U slučaju kad zaposleni ne ispoštuje rok od 15 dana, već navede kraći rok  u ovom slučaju poslodavac nema zakonskih mogućnosti da zaposlenog zadržava na radu mimo njegove volje već je dužan da mu vrati uredno popunjenu radnu knjižicu u sa navedenim danom kada se prvi put zaposleni nije pojavio na poslu kao dan prestanka. U ovakvim slučajevima poslodavac ima pravo da prema zaposlenom jedino zahteva nadoknadu štete srazmerno danima kojima nije radio do zakonskog minimuma od 15 dana.

Razlozi otkaza ugovora o radu.

Kada je u pitanju otkaz  ugovora o radu zbog povreda obaveza od strane poslodavca utvrđenih zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu (član 178 stav 3) zaposleni bi obavezno trebao da navede razloge otkaza  kako bi eventualno u sporu pred sudom lakše mogao da ostvari  određena prava ,da to nebi bilo naknadno prisećanje odnosno da to nebi bio izvor naknadnih prihoda i bez razložnog kažnjavanja poslodavca iz zlobe i osvete ( bez posledica po radnika koji je već otišao)i netačnim prikazivanjem sebe kao   “  žrtve“ sve u cilju zadobijanja novčane satisfakcije.

Ostvarivanje prava po prestanku radnog odnosa. U slučaju kad sud utvrdi da je zbog povrede  obaveza od strane poslodavca  zaposleni bio prinuđen da izjavi otkaz ugovora o radu,  zaposleni u tom slučaju ima sva prava na osnovu rada isto kao u slučajevima nezakonitog prestanka radnog odnosa. Povreda prava ( obaveza) od strane poslodavca može biti .povreda propisa o zaradi i drugim primanjima,povreda propisa o  posebnoj zaštiti invalida,žena i omladine, povreda prava na godišnji odmor,povreda prava na štrajk., povreda prava o diskriminaciji odnosno svaka druga taksativno navedena obaveza poslodavca prema zaposlenom iz zakona, opšteg akta ili ugovora o radu.

Postupak za ostvarivanje prava.Postojanje povrede radne obaveze od strane poslodavca nikakvu obavezu  ne proizvodi ako nije ovo utvrđeno u postupku pred sudom po podnetoj tužbi zaposlenog.Pored navedenog roka od 90 dana od  nastanka povrede kad se tužba mora podneti u tužbi se moraju navesti koje su povrede radne obaveze učinjene od strane poslodavca kao osnov za davanje otkaza od strane zaposlenog sa svim raspoloživim dokazima.

Sud u postupku  utvrđuje postojanje samih povreda i dužan je da utvrdi da je navedenim povredama zaposleni u svakom konkretnom slučaju bio doveden u situaciju da otkaže svaki daljni rad poslodavcu.Ako  sud pravosnažnom odlukom utvrdi postojanje određene povrede obaveze od strane poslodavca koja je bila osnov odnosno razlog za davanje otkaza  tek onda stiče uslove za neposrednu primenu člana 191.zakona ( od prava na vraćanje na rad i prava na naknadu štete za izgubljenu zaradu i druga primanja i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do prava da ako zaposleni ne želi da se vrati na rad na zahtev zaposlenog ili  na zahtev poslodavca zaposlenom isplatiti naknadu štete  od 1-18 zarada zavisno od ispunjenosti uslova u svakom pojedinačnom slučaju.

Rezime: Zakon u  jednom članu celokupni institut otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog reguliše počev od obaveznosti forme,razloga otkaza do propisivanja postupka za ostvarivanje prava. Zakonodavac nije slučajno propisao  da se postupak utvrđivanja povrede obaveze poslodavaca i adekvatan otkaz po osnovu toga vodi samo u sudskom postupku,prvo što značaj i ozbiljnost ovih prava daje za utvrđenje samo nezavisnim sudskim organima ali u samom postupku u kome će se po tužbi uz izvedene dokaze utvrditi i postojanje povrede obaveze poslodavca  prema zaposlenom i postojanje uzročno-posledičnog odnosa kod strane zaposlenog-  da je samo tim povredama kao razlozima-  bio doveden u situaciju da da otkaz poslodavcu.Na prvi pogled mogućnost primene ove  odredbe o naknadi štete je neograničena ali nemanje do dana prikaza ovog rada ni jedne pravosnažne sudske presude po ovom članu zakona navodi na opreznost da se pojedinci lako ne odlučuju na ovaj vid tužbe .Ovo posebno treba da imaju u vidu sindikati i Službe pravne zaštite u njima da olako datim obećanjima ne dovedu u zabludu zaposlene da im po svakoj neisplati zarade ili naknade automatski sledi pravo na naknadu štete samo ako daju otkaz pa i u slučajevima ako je već unapred nađen novi posao kod drugog poslodavca (namera prelaska ili otkaza je ispoljena i 2-3 meseca ili više još pre samog otkaza i tsl.)Sud je jedino mesto gde se izvode svi mogući dokazi da je dati otkaz poslodavcu posledica učinjenih povreda od strane poslodavca i to  u svakom konkretnom slučaju. Mišljenja   smo da i u situaciji kada više zaposlenih  kao tužioci po ovom osnovu traže utvrđenje povrede i naknadu štete može da se desi da pojedini tužioci uspeju u sporu a drugi ne. Vreme koje je pred nama daće veoma brzo odgovore na sva ova pitanja jer u predmetu sedam tužilaca (Čegar Aleksandra i dr.  –RTV Panonija iz Novog Sada) pred Osnovnim sudom u toku je postupak utvrđenja povrede  obaveza poslodavca prema njima kao tužiocima sa postupkom nakanade štete. Sudska praksa na teritoriji Osnovnog ,Višeg i  Apelacionog suda  Novi Sad do sada po ovom osnovu nije uopšte postojala. Ova tužba i ova presuda biće prve a prikaz pravosnažne presude u ovom sporu na stranicama ovog  sajta  čim to bude moguće, biće dat.


bottom