top
Please update your Flash Player to view content.
Godišnje na radnom mestu život izgubi između 50 do 60 radnika u Srbiji, najčešće na građevini i niskogradnji, a broj onih koji odlaze na bolovanje se povećava dok je primetno i povećanje broja radnika koji odlaze u invalidsku penziju.

Činjenica je da svet kapitala u borbi za profitom jednostavno zanemaruje ono što je bitno, zdrava životna sredina a samim tim i zdrava radna sredina, a ovaj problem se dodatno usložnjava i velikim brojem radnika koji rade “na crno” i nisu dovoljno obučeni za poslove koje obavljaju.
Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije ističe da situacija u Srbiji kada se radi o zaštiti radnika na radnom mestu nije sjajna.

„Imamo dobar Zakon, ali je problem u tome što se on ne poštuje, što nemamo dovoljan broj inspektora rada, što je njihova ingirencija mala kao i kazne. Poslodavcima se više isplati da plaćaju kazne nego da se pridržavaju propisanih mera“, kaže Mihajlović.

Dodaje da najviše povreda i smrtnih slučajeva ima u građevini.

“Za pola godine imamo više smrtnih slučajeva i teških povreda na radu nego što je to bilo prošle godine. Naravno korona je učinila svoje pa smo zadnjih godinu i po dana imali specifičnu situaciju povećanog rada na crno. To je uslovilo još veći broj povreda. Moramo da podignemo malo glas i da upozorimo da ovakva situacija nije prihvatljiva. Samo zdrav radnik donosi veći profit i poslodavac mora da bude na strani radnika“, kazao je Mihajlović.

Prema njegovim rečima nedostatak radne snage u oblasti građevine i niskogradnje dovodi do toga da se zapošljavaju radnici iz drugih zemalja. Oni nisu dovoljno obučeni. U tim sredinama se i dešavaju povrede pa i smrtni slučajevi, smatra Mihajlović.

Kada su u pitanju profesionalne bolesti, na vodećem mestu je vibraciona bolest, na drugom mestu su bolesti lokomotornog sistema, respiratorne bolesti, profesionlna bronhijalna astma. Kada je u pitanju odsustvo sa posla, na vodećem mestu su maligne bolesti, kardivaskularne i respiratorne bolesti, kao i bolesti na radu.
Kada je u pitanju odlazak u invalidsku penziju, na prvom mestu su maligne i kardiovaskularne bolesti.

U skladu sa pobrojanim, postavlja se pitanje da li se poslodavcima više isplati da im radnici obole ili ne daj bože poginu pa da moraju da im pronađu zamene, a državi da ima sve više ljudi koji opterećuju zdravstveni ili penzioni sistem ili da ulaže napore i sredstva kako bi na vreme sprečili ovakve posledice? I na kraju, vredi li ljudski život više od profita?

bottom