top
Please update your Flash Player to view content.
U narodu postoji izreka (kojoj nas najčešće uče roditelji) "Ako sam sebe ne čuvaš, niko te neće čuvati". U različitim delovima zemlje, izreka drugačije zvuči, ali suština je ista. Ovo bi moglo da se tumači da je svaki radnik pre svega odgovoran za sebe i da na poslu mora misliti na svoju bezbednost i zdravlje. Ali, koliko radnika zaista zna koje su opasnosti na njegovom poslu i koliko radnika zna koje su mogućnosti i obaveze da se zaštiti? Zbog toga je poslodavac dužan da radniku obezbedi informacije o opasnostima, edukaciju o zaštiti, ali ponajpre uslove za bezbedan i siguran rad. Kape, šlemovi, rukavice, odeća, obuća, maske, zdrava radna atmosfera, odmor, pristojan odnos klijenata, sigurnost na internetu, temperatura na radu, ispravne mašine i druga sredstva za rad, samo su deo najnormalnijih preduslova za zdravlje i bezbednost radnika. Ali nije poslodavac to dužan da obezbedi samo zbog zakonskih propisa, već pre svega jer njegove radnike koji su deo njegove firme kojom on upravlja, neće niko drugi zaštititi do on sam. Radnici su deo firme i ako radnika nema, neće biti ni firme, a koji poslodavac to ne shvata, možda treba da razmisli da li uopšte treba da obavlja posao poslodavca. Zdravlje i bezbednost radnika su zdravlje i bezbednost firme.
Poslednjih godina svedoci smo velikog broja nesreća na radnim mestima, a često su ti radnici bili nevidljivi odnosno neprijavljeni. Ne postoji dovoljno dobar izgovor poslodavca za ovakvo grubo kršenje zakona, a pre svega ljudskih prava i dostojanstva.
Svetski dan posvećen ovoj temi i ove godine nas je dočekao u znaku virusa Covid-19 koji uzima živote, narušava zdravlje, uništava privredu i gasi radna mesta. Sve to je razlog više da sigurna radna mesta postanu prioritet kako države tako i poslodavaca. Sigurnija radna mesta znače sigurniju budućnost firme, privrede i društva u celini. 

bottom