top
Please update your Flash Player to view content.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović izjavio je da se pandemija nije u velikoj meri odrazila na smanjenje broja zaposlenih i zatvaranje firmi u tom gradu, ali da zabrinjava pad prihoda malih i srednjih preduzeća, kao i njihova nelikvidnost.
On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da je i u „normalno vreme“ uobičajeno da se neke firme gase, a nove otvaraju, što se nije mnogo promenilo ni sada, čemu je delom uticala i državna pomoć preduzećima.
„Međutim, evidentiran je pad prihoda malih i srednjih preduzeća za 15 do 30 odsto u 2020. u odnosu na prethodnu godinu, dok je u turizmu taj procenat čak 40 do 90 odsto“.
Takođe, u porastu je broj firmi koje su nelikvidne duže od 180 dana, kojima je račun u blokadi, a zabrinjava i pad u oblasti ugovaranja novih poslova u Srbiji i sa inostranstvom, navodi Gvozdenović.
On ukazuje i na pad ulaganja u opremu i edukaciju radne snage, „što se će se neminovno negativno odraziti u narednom periodu, jer su već vidljivi produžeci rokova u plaćanju između privrednih subjekata“.
Tokom 2020. godine je u Novom Sadu zabeležen pad zaposlenosti za 6,59 odsto u odnosu na prethodni period, pa je bez posla 13.014 osoba, dok se među zaposlenima čak tri četvrtine radnika suočilo sa promenom radnih uslova – preovladava rad od kuće, dok je smanjen i broj smena u fabrikama.
Od zanimanja koja se trenutno traže a koja su deficitarna su informatičari, programeri, zavarivači, lekari specijalisti, mesari, profesori matemike i fizike...
„Nestaje nam veliki broj zanimanja i u budućnosti će se takav trend nastaviti. Nažalost, nestaju ona zanimanja koja su plaćala poreze i doprinose, tako da je pitanje kako će ubuduće funkcionisati penzioni i zdravstveni fondovi“.
„U 250 sindikalnih organizacija, u kojima imamo oko 25.000 članova, situacija je, za sada, zadovoljavajuća. Nemamo informacije o smanjivanju broja zaposlenih. Ipak, mnogo toga zavisi od situacije u evropskim zemljama, jer većina novootvorenih firmi pripada automobilskoj industriji, koja je u recesiji, pa je neminovno da se takvo stanje ’prelije’ i na one firme koje prave komponente za tu industriju“, kaže Gvozdenović.

U taj grad su, tri decenije nakon poslednje velike investicije, stigle dve velike firme – multinacionalna kompanija „Aptiv“, koja posluje u 44 države i ima 160.000 zaposlenih i kompanija „Lir“.
„U obe kompanije smo uspeli da osnujemo sindikalne organizacije koje veoma dobro funkcionišu. U ’Aptivu’ imamo oko 1.000 članova, tamo smo nedavno potpisali i kolektivni ugovor, a u ’Liru’ nešto manji broj, ali sa konstantnim povećavanjem članstva, i tamo pregovaramo oko potpisivanja ugovora“.
Gvozdenović ističe da su u najavi još dve velike investicije koje nisu krenule sa radom, „ali čim se to desi mi ćemo pokušati da i te ljude sindikalno organizujemo i već smo na sednici Veća angažovali ljude da pokrenu taj posao“.
Govoreći o bezbednosti i zdravlju na radu, on tvrdi da u onim firmama gde imamo sindikat i gde postoje odbori za BZR sve odlično funkcioniše i da se to pokazalo i tokom pandemije.
„Tamo gde nas nema, situacija je sasvim drugačija. Izuzev pojedinih kompanija koje bezbednosti i zdravlju na radu pridaju veliku važnost, mnogo je veći broj onih firmi koje ne poštuju te mere i koje reaguju tek nakon inspekcijskog nadzora“.
Prema njegovim rečima, poseban je problem sa ljudima koji rade „na crno“, koji su nevidljivi, a koji se, nažalost, angažuju i u poslovima izgradnje stanova za pripadnike vojske i policije, koje država finansira.
Tako je inspekcija, koja je angažovana kada je na gradilištu nastradao radnik, pronašla 200 turskih državljana koji su radili „na crno“.
„I u tom slučaju se pokazalo da smo bili u pravu kada smo na lokalnom Socijalno ekonomskom savetu tražili da poslove koje finansiraju Grad, pokrajina i Republika mogu dobiti samo firme koje imaju potpisane kolektivne ugovore, kojima se garantuje bezbednost i zdravlje na radnom mestu, kao i rokovi i kvalitet izgradnje“.
SES Novog Sada, koji funkcioniše već 15 godina, prema rečima Gvozdenovića, jedan je od najboljih saveta u Srbiji.
„Tamo gde je Grad osnivač, imamo potpisane kolektivne ugovore i uvek nam izlaze u susret za isplatu solidarne pomoći radnicima“, kaže on i ističe da Novi Sad od svih gradova najviše izdvaja sredstava za samozapošljavanje teško zapošlivih grupa, kao što su mladi, žene, invalidi..
Govoreći o radu tog veća, Gvozdenović je istakao brojne usluge koje se nude članstvu.
„Osnovali smo Agenciju koja vrši knjigovodstvene usluge našim članovima, potpisujemo ugovore sa medicinskim kućima, raznim preduzećima koja daju popuste za članstvo, a poseban akcenat stavljamo na edukaciju. Obučili smo našu službu da budu edukatori iz svih oblasti koje su potrebne našim članovima, poput pravnih i ekonomskih pitanja, javnog nastupa sa medijima i predstavnicima vlasti, obuke u izradi međunarodnih projekata...“
Veće Novog Sada je znatna sredstva uložilo i u zgradu koju koristi zajedno sa vojvođanskim većem. Sređene su kancelarije i opremljene sa najmodernijom tehnikom, kao i dve sale. Deo zgrade je prepravljen u apartmane za smeštaj 60 ljudi, po uzoru na evropske edukativne centre.
Ti apartmani su na raspolaganju članovima i granskim sindikatima koji tu mogu da održe seminare i svoje odbore. To je nedavno iskoristio i Sindikat zaposlenih u građevinarstvu i IGM Srbije, koji je održao međunarodni seminar.
„Veliki deo poslova u zgradu uradili smo zajedničkim radnim akcijama svih zaposlenih u veću, čime smo pokazali osećaj pripadnosti i solidarnosti. Naš zadatak je da budućim generacijama ovu zgradu ostavimo u boljem, lepšem i funkcionalnijem stanju i u tom cilju ćemo nastaviti i u buduće“, zaključio je Gvozdenović.

Prezeto sa sajta SSSS

bottom