Podaci SSSNS
Počeo novi ciklus obuka za pisanje evropskih projekata
- Detalji
Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština u saradnji sa Fondom za Evropske poslove AP Vojvodine nastavio je sa organizacijom obuka za izradu predloga projekata u cilju korišćenja sredstava iz IPA fondova Evropske unije. Glavni cilj obuke je da se učesnici osposobe da samostalno formulišu predloge projekata i strateški ih pozicioniraju u okvire definisanih prioriteta uslova konkursa i finansijskih ograničenja.Tokom obuke polaznici razvijaju veštine i stavove koji su neophodni za preuzimanje aktivne uloge u implementaciji projekata na lokalnom, odnosno regionalnom nivou. Kao i do sada, obuka za naše članove je besplatna.
(Ne)izvesna visina budućeg minimalca
- Detalji
Radne grupe Ministarstva finansija, Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), UGS "Nezavisnost" i Unije poslodavaca danas nisu postigle nikakav napredak u pregovorima oko povećanja minimalne mesečne zarade za 2022. godinu.Reprezentativni sindikati su na pregovorima, održanim u prostorijama SSSS, zadržala isti stav da minimalna zarada treba da iznosi 39.000 dinara, koliko se očekuje da bude vrednost minimalne potrošačke korpe.
Poslodavci su ocenili da je prihvatljivo da minimalna zarada bude veća za 9,4 odsto i da se sa 30.900 dinara poveća na na 35.012 dinara, uz određeno poresko oslobađanje. Predstavnici Ministarstva finansija nisu saopštili konkretan predlog, već se očekuje da to učini ministar finansija Siniša Mali, koji je najavio da će prisustvovati današnjem kolegijumu Socijalno ekonomskog saveta (SES), koji će biti održan u 13,30 sati.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić mesec dana pre nego što su počeli pregovori najavio je da će minimalna zarada za 2022. godinu iznositi 35.012 dinara i da će neoporezivi deo osnovice biti povećan sa 18.300 dinara na 19.300 dinara.
Konačna odluka o visini minimalca bi trebalo da bude doneta na sednici SES-a 2. septembra, a ako se ne postigne saglasnost, odrediće ga Vlada Srbije, kako predviđa Zakon o radu.
Gvozdenović o pregovorima za minimalnu cenu rada
- Detalji
Predsednik SSSNS i opština, Vladimir Gvozdenović, govorio je za televiziju Kanal 9 o pregovorima za utvrđivanje nove minimalne cene rada, odnosno minimalca. Ko se dogovara, a ko odlučuje o tome i kome u korist, možete videti u TV prilogu.Šezdesetoro ljudi godišnje u Srbiji izgubi život na radnom mestu
- Detalji
Godišnje na radnom mestu život izgubi između 50 do 60 radnika u Srbiji, najčešće na građevini i niskogradnji, a broj onih koji odlaze na bolovanje se povećava dok je primetno i povećanje broja radnika koji odlaze u invalidsku penziju.Činjenica je da svet kapitala u borbi za profitom jednostavno zanemaruje ono što je bitno, zdrava životna sredina a samim tim i zdrava radna sredina, a ovaj problem se dodatno usložnjava i velikim brojem radnika koji rade “na crno” i nisu dovoljno obučeni za poslove koje obavljaju.
Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije ističe da situacija u Srbiji kada se radi o zaštiti radnika na radnom mestu nije sjajna.
„Imamo dobar Zakon, ali je problem u tome što se on ne poštuje, što nemamo dovoljan broj inspektora rada, što je njihova ingirencija mala kao i kazne. Poslodavcima se više isplati da plaćaju kazne nego da se pridržavaju propisanih mera“, kaže Mihajlović.
Dodaje da najviše povreda i smrtnih slučajeva ima u građevini.
“Za pola godine imamo više smrtnih slučajeva i teških povreda na radu nego što je to bilo prošle godine. Naravno korona je učinila svoje pa smo zadnjih godinu i po dana imali specifičnu situaciju povećanog rada na crno. To je uslovilo još veći broj povreda. Moramo da podignemo malo glas i da upozorimo da ovakva situacija nije prihvatljiva. Samo zdrav radnik donosi veći profit i poslodavac mora da bude na strani radnika“, kazao je Mihajlović.
Opširnije: Šezdesetoro ljudi godišnje u Srbiji izgubi život na radnom mestu
Sindikati pozivaju celo društvo u kampanju za povećanje minimalca
- Detalji
Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije pozivaju građane, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe.Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade Srbije i sindikata počeće pregovore o minimalnoj ceni rada u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, a najkasnije do 15. septembra biće određena visina “minimalca” za narednu godinu.
Prethodnih godina zahtevi sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom bili su ignorisani.
Sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe višestruko je problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba radnika i njihovih porodica, već potrošnju 30% najsiromašnijih. Ilustracije radi, minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou. Skupa gledano, minimalna potrošačka korpa indikator je devastacije i osiromašenja našeg društva.
Ipak, minimalna zarada ne dobacuje ni do ovog nivoa, iako Zakon o radu kaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od “egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe”.
Opširnije: Sindikati pozivaju celo društvo u kampanju za povećanje minimalca
