Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opstina u saradnji sa Fondom "Evropski poslovi" AP Vojvodine, Novi Sad organizovao je za svoje članstvo četvrti put obuku za izradu predloga projekata na temu "Mogućnosti finansiranja putem EU fondova".

Iako privreda u vreme pandemije gubi zamah, neosporno je da život mora teći dalje, pa tako i obrazovanje mora da se nadograđuje kako bismo bili konkurentniji na tržištu, ali i kako bismo lakše ostvarivali svoje ideje za dobrobit društva. U ovom trenutku, verujemo da povećanje sposobnosti i znanja svakog pojedinca moraju dovesti do povećanja samopouzdanja, širenja mreža kontakata i novih poslova koji su nam preko potrebni za razvoj.
Tri dana teorijske i praktične obuke odškrinulo je vrata za nove poslovne mogućnosti sindikalnog članstva i njihovih firmi, a nadamo se i da je svaka obuka ujedno i podsticaj za iskorišćavanje tih mogućnosti i korak u bolje sutra.

Nova minimalna cena rada u 2021. godini biće 32.126 dinara, što predstavlja rast od 6,6 odsto, a neoporezivi deo zarade će biti povećan sa 16.300 na 18.300 dinara.

Nedovoljno, malo, ali na kraju krajeva u skladu sa tendencijama da (p)ostanemo zemlja sa jeftinom radnom snagom.

Sa druge strane, socijalno ekonomski savet uzeo je u obzir okolnosti u kojima se nalazimo i u skladu sa njima doneo ovakvu odluku. Čuvanje radnih mesta postavlja se kao prioritet u ovom iracionalnom trenutku, te ćemo zajedno sa socijalnim partnerima pokušati da to i ostvarimo.

Juče se dogodila strašna tragedija u Novom Sadu. Na gradilištu je poginuo radnik star 29 godina. Tragedija nije ništa manja ako znamo da je čovek strani državljanin. Ovo će biti tema nekoliko dana, a posle „ajde Jovo nanovo“. Prilično sam siguran da ni u ovom slučaju nema odgovornih, kao uostalom i mnogo puta do sada, a u stvari odgovorni smo svi. Pišući ovo razmišljam da li smo mi iz Saveza samostalnih sindikata Srbije mogli učiniti više da se ovakve stvari ne deševaju. Da li je dovoljno što smo se izborili da jedna godina bude godina bezbednosti i zdravlja na radu (BZR)? Da li je dovoljno što uspevamo da se ovakve stvari veoma retko dešavaju u firmama gde imamo sindikalnu organizaciju? Šta je sa ostalim radnicima? Zašto veliki deo poslodavaca ne želi sindikat u svojim preduzećima? Kome smeta da odnose rada i kapitala regulišemo kolektivnim ugovorima? Da se tačno zna zarada, radno vreme, mere BZR. Da smo imali Odbor za bezbednost možda bi predupredili ovu tragediju. Malo ljudi zna da smo pokušali progurati inicijativu da tamo gde je država, pokrajina, grad ili opština investitor, da uslov za dobijanje posla bude da preduzeće ima potpisan kolektivni ugovor. Ali onda nema rada na „crno“, isplate zarade na ruke ili kombinacija oba. Lakše je to završiti na drugi način, a doći će da radi neki drugi „jadnik“ u potrazi za korom hleba. Naravno, najveću krivicu snosi poslodavac nastradalog radnika, ali onaj koji mu je poverio posao morao je uzeti u obzir još neke stvari pored rokova i kvaliteta gradnje, a to je socijalna odgovornost.

Užasno je i to što je na ovom gradilištu u Novom Sadu investitor država, a radnici rade na „crno“ što je konstatovano u nekoliko inspekcijskih nadzora. Za ovu tragediju moramo poneti odgovornost i učiniti sve što je u našoj moći da se ovakve stvari ne dešavaju. Tražimo od inspekcije izveštaj o izvršenom inspekcijskom nadzoru uz najiskrenije saučešće porodici poginulog radnika.

Predsednik SSSNS i opština
Vladimir Gvozdenović

Izjavu predsednika SSSNS možete pogledati na sledećim linkovima: Kanal 9 i YouTube

Kraj avgusta i početak septembra bili su rezervisani za pregovore o povećanju "minimalca" za narednu godinu. Odavno je poznato da već dugo vremena u nazad minimalac (30000+koji dinar) ne pokriva minimalnu potrošačku korpu (oko 37500,00 dinara). Razlog u Srbiji je uvek neka kriza, pa će to biti izgovor i za eventualno nepovećanje minimalca i ovaj put. Da li je u pitanju kriza zbog Kovida-19, tranzicije, privatizacije, poplava, sankcija ili ne daj Bože rata, to sad nije ni važno, važno je da je usled tolikih kriza izgleda došlo do trajne krize u vrednovanju radnika. Da li, kada i na koji način će se to promeniti, ostaje da se vidi.

Istovremeno, kao čudna slučajnost pod čudnim nazivom "Moja prva plata", pojavljuje se program pomoći države koji ima za cilj da podstakne zapošljavanje mladih i pruži podršku privredi u rešavanju problema s nedostatkom kadrova. Dobro je pokretati inicijative i otvarati ovakve mogućnosti mladima i privrednicima, ali nije dobro nazvati platom iznose niže od minimalca (20000 i 24000 dinara) kao ni zapošljavanjem nazvati 9 meseci rada nakon kojih poslodavac ne mora da zaposli radnika (što je najčešće tako).

Dakle, ovo su pokušaj plate i pokušaj zapošljavanja. Nadamo se samo da od strane poslodavaca neće biti i pokušaja zloupotrebe mladih radnika, te da će program zaista ispuniti svoju misiju i otvoriti nova radna mesta jer ukoliko mlada osoba nakon 9 meseci rada za zaradu nižu od minimalca ne dobije posao, to je još jedno razočarenje za tu nju i još jedan više razlog da pravi minimalac potraži u nekoj drugoj zemlji, a posle će da se pitaju poslodavci i država zašto nema kadrova.