Gradski odbor sindikata uprave, pravosuđa i društvenih organizacija grada Novog Sada i opština održao je 18. maja 2022. godine proširenu sednicu, na kojoj su pored članova Gradskog odbora bili prisutni i članovi Odbora Sindikalne organizacije gradske uprave Grada Novog Sada. Sednici su prisustvovali i Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, Slađan Bobić, predsednik Sindikata uprave Srbije i Vladimir Gvozdenović, predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština.

Predsednica Slađanka Milošević i predsednik Slađan Bobić informisali su prisutne o potpisanim sporazumima o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, kao i o samom toku pregovora sa nadležnim ministarstvima. Tokom otvorene diskusije pokrenuta su i druga pitanja, a u vezi isplate toplog obroka i regresa za zaposlene u državnim organima i jedinicama lokalne samouprave, isplata solidarne pomoći i samog položaja zaposlenih u sistemu javnog sektora.

Na sednici je, između ostalog, pokrenuta prema višim nadležnim organima Sindikata inicijativa za izmenu člana 4. stav 2. Zakona o platama zaposlenih u državnim organima i javnim službama (“Sl. glasniku RS”, br. 34/2001, 62/2006-dr.zakon, 116/2008-dr.zakon, 116/2008-dr. zakon i 92/2011, 99/2011-dr.zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014, 21/2016-dr.zakon i 113/2017-dr.zakon) kojim je utvrđeno da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i pozvani su viši organi Sindikata da ovu inicijativu sprovedu kroz zakonsku proceduru.

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština solidarno je za Prvi maj, Međunarodni praznik rada, svojim prisustvom, podržao radnike iz fabrike "Jura" u Leskovcu jer ni jedan put nije previše naporan kad se boriš za pravednu stvar i opšte dobro.

Skup ispred fabrike organizovao je Savez samostalnih sindikata Srbije pod sloganom NAŠ JE STAV POŠTUJTE USTAV, a menadžmentu pomenute južnokorejske kompanije, koja je postala sinonim za kršenje radničkih i sindikalnih prava, simbolično je na kapiji ostavljen Ustav i Zakon o radu.

Tim gestom je poručeno menadžmentu te fabrike da prouči najviši pravni akt države u kojoj posluje i Zakon koji reguliše prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca.

SSSS je poručio radnicima Jure da nisu sami, da je najveća sindikalna centrala uz njih i da će se, snažno i organizovano, svim pravnim i drugim sredstvima, boriti protiv eksploatacije i diskriminacije.

Nakon okupljanja na gradskom trgu, više od 1500 članova iz cele Srbije, uputilo se ispred fabrike Jura, gde je održana centralna manifestacija.

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da se, za razliku od prethodnih godina, kada smo Prvi maj obeležavali u Beogradu, sada Leskovac sam kandidovao za mesto okupljanja.

Sve veći stepen bahatosti i neodgovornog ponašanja pojedinih stranih poslodavca prema radnicima i predstavnivima sindikata, svedoči o divljem kapitalizmu koji je zavladao ovim prostorima i od srpskog radnika napravio roba koji nema nikakva prava.

“Zato smo došli ovde da kažemo da ne mogu našim kolegama da rade šta hoće, da sprovode mobing, zabranjuju sindikalno organizovanje, već da moraju da poštuju zemlju u koju su došli i njene zakone”,istakao je Orbović.

Prema njegovim rečima, i u drugim fabrikama, u Rači i Nišu, radnici imaju puno problema sa poslodavcem, uz to radeći po 12 sati dnevno, bez nadoknade.

To je sada, nažalost, postala mustra drugim poslodavcima da se ponašaju slično, pa čak i neki u javnom sektoru pokušavaju da imitiraju Juru.

Na skupu je poručeno radnicima da će, gde god bude bilo potrebno u Srbiji, SSSS biti tamo, kako bi ih podržao i zaštitio.

Postoji malo stvari na svetu u kojima su ljudi udruženo delovali kako bi ostvarili svoje ciljeve. Jedna od njih jesu radnička prava. Pravo na siguran, bezbedan i pravedno plaćen posao, pravo na radno vreme, bolovanje, godišnji odmor. Na zdravstveno i penzijsko osiguranje. Na putne troškove i regres. Na pristojne radne uslove dostojne čoveka koji osim posla ima potrebu za 8 sati sna i 8 sati kulturnih, sportskih ili bilo kakvih drugih aktivnosti koje želi da provede sam, sa porodicom, sa prijateljima…

Radnici su se jednom izborili za to i mislili smo da je to zauvek. Međutim, izgleda da postoje oni koji misle da radnici, ti ljudi od krvi i mesa, ne treba da imaju ta izborena prava. Neki koji misle da je godišnji odmor privilegija, da ugovor o radu ne treba da postoji, da na bolovanje idu slabići, da čovek treba da radi po 12 ili 16 sati, ali da mu se to ne plati…

Zbog toga, zbog svakog poslodavca koji radnika tretira kao robu, kao potrošni materijal, kao sredstvo za sticanje dobiti, kao roba, mi moramo biti solidarni. Ujedinjeni u podršci, spremni da pomognemo, hrabri da kažemo dosta.

Ove godine, reći ćemo to u Leskovcu, ispred fabrike JURA, a onda, sledeći put ispred neke druge fabrike, kancelarije, rudnika, gradilišta…