top
Please update your Flash Player to view content.

Detalji
Povodom Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada - 12. juna, Međunarodna organizacija rada je ove godine stavila fokus na posledice tekuće krize na dečji rad.
Pandemija virusa korona uzrokovala je šokove na privredu i tržište rada koji već imaju velike posledice na živote ljudi i njihove prihode. Nažalost, deca su često prve žrtve.
Kriza bi mogla milione dece u rizičnom položaju da gurne u dečji rad. Trenutne procene su da je 152 miliona dece angažovano u dečjem radu, od kojih 72 miliona u rizičkim i poslovima opasnim po njihovo zdravlje. Ta deca su pod još većim rizikom od teškog rada i dužim angažovanjem na poslu.
U Republici Srbiji Međunarodna organizacija rada sprovodi projekat “Merenje, podizanje svesti i angažovanje politika radi unapređenja borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada i prinudnog rada“.

Detalji
Privredne grane koje su se najviše pogođene krizom i koje će se duže oporavljati su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta ljudi.
Potpuna obustava zapošljavanja dogodila se u turizmu, ugostiteljstvu, kontakt i biznis centrima gde se ujedno dogodio i najveći broj otpuštanja. (Radnici na određeno vreme i sezonski radnici)
Korona virus je potpuno poremetio turizam, ali i druga putovanja. Od izbijanja epidemije vesti se šire brže od samog virusa, a radnici u turizmu, kao i cela industrija putovanja, trpe značajne gubitke. Koliki će gubici stvarno biti još niko ne može da pretpostavi.

Detalji
Na poziv organizacija civilnog društva iz regiona Zapadnog Balkana, Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština podržao je Regionalnu deklaraciju 2020. o radničkim pravima.

Deklaracija utvrđuje cijeve i principe saradnje između sindikata i organizacija civilnog društva koji služe da se poboljša nivo radnih prava u regiji Zapadnog Balkana i da se radnici i osjetljive grupe građana zaštite od posledica ekonomske krize izazvane pandemijom COVID19.

Do sada Deklaraciju je solidarno podržalo 50 organizacija civilnog društva, odnosno sindikati i nevladine organizacije iz Srbije, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, sa Kosova, iz Severne Makedonije i Švedske. Uskoro će se pridružiti i organizacije iz Albanije i proširiće se i na organizacije na evropskom nivou.

Tim dokumentom se u prvi plan ističu problemi radnika i mere zaštite, koje bi trebalo da se sprovedu na sistematičan način uz socijalni dijalog, kao i komunikaciju sa ostalim zainteresovanim stranama. Pojačavaju se individualni napori organizacija da zaštite članstvo i radnike, uz postizanje šireg konsenzusa i mogućnosti za saradnju deljenjem zajedničkih vrednosti i ciljeva.

Deklaracija sadrži set mera po državama, pa je za Srbiju preporučeno: socijalni dijalog o merama za borbu protiv posledica epidemije korona virusa, posvećenost dostojanstvenom radu, ukidanja dualizma između rada u radnom odnosu i rada van radnog odnosa i propisivanja standarda, hitno jačanje inspekcijskih službi u oblasti zdravstva, rada i socijalne zaštite, dodatno oporezivanje onih koji su u uslovima pandemije stekli ekstra profit na trgovanju zaštitnom opremom, i drugo.

Dokument su takođe podržali i SSS Srbije, SSS Vojvodine, SSS Kragujevca, kao i Samostalni sindikat zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije.

Tekst Deklaracije i pun spisak potpisnika dostupni su na sajtu www.deklaracija2020.com

Detalji
Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i opština, na inicijativu Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, postavio je obeležje - spomen ploču Sonji Marinković na zapadnoj strani zgrade Radničkog doma „Svetozar Marković“ koja se i sama proteže ulicom koja nosi ime ove znamenite žene.

Sofija Sonja Marinković bila je revolucionarka, borac za prava žena i radnička prava, narodni heroj Jugoslavije. Tokom studija priključila se studentskom revolucionarnom pokretu i učestvovala kao organizator i pokretač mnogih studentskih akcija. Kasnije se još aktivnije uključila u društveno politički život Novog Sada i Beograda i kao vizionarka za promene često bila kritikovana, kažnjavana, hapšena i prebijana.
Učestvovala je u stvaranju Omladinskog kulturno-prosvetnog pokreta, masovne omladinske organizacije koja je služila kao legalan oblik delovanja komunističke omladine, a borila se i za društvenu, političku i socijalnu ravnopravnost žena, stvarajući ženske sekcije pri Ujedinjenim radničkim sindikatima i delujući kao predsednik omladinske sekcije Ženskog pokreta u Novom Sadu.

Streljana je od strane okupatora braneći svoja uverenja.

Na ovaj način, SSSNS i opština, još jednom želi da pomogne i podrži jednakost i ravnopravnost žena u društvu i istakne njihove zasluge bez kojih je napredak nezamisliv.

Detalji
Evropska konfederacija sindikata (EKS) smatra da će uspeh EU strategije izlaska iz ove krize zavisiti u velikoj meri od odgovarajuće politike bezbednosti i zdravlјa na radu (BZR) ako se želi izbeći drugi talas slanjem miliona lјudi nazad na posao.
Mere BZR, kroz zakonodavstvo ili kolektivne ugovore, nude praktičnu podršku za povratak na radno mesto, dok je klјučno učešće sindikata u kreiranju takvih mera. Odgovarajuće preventivne mere poslodavaca pomoći će da se postigne bezbedan i zdrav povratak na radno mesto, a posebno mere fizičkog distanciranja i dostupnost lične zaštitne opreme. One takođe doprinose iskorenjivanju prenošenja KOVID-19.
EKS poziva Evropsku komisiju da se revizijom Preporuke Komisije (2003/670 / EK) u vezi sa evropskom listom profesionalnih obolјenja osigura da KOVID-19 bude priznat kao profesionalna bolest. Sadašnje rešenje iz te preporuke nije dovolјno da u potpunosti zaštiti sve radnike na prvoj liniji pandemije, jer se samo odnosi na "zarazne" bolesti uzrokovane radom na prevenciji bolesti, u zdravstvu, pomoći kod kuće i drugim aktivnostima u kojim postoji rizik od infekcije “.
EKS pozdravlјa predlog Komisije da se SARS-KoV-2 (virus koji izaziva koronavirusnu bolest KOVID-19) uklјuči na listu bioloških uzročnika u aneksu III Direktive 2000/54 / EK o zaštiti radnika od rizika povezanih sa izlaganjem biološkim agensima na poslu.
Što se tiče povratka na radno mesto, organizacije članice EKS-a izvestile su da su različiti sporazumi i mere preduzete na nacionalnom ili sektorskom nivou. Postoji niz mera iz odredbi o higijeni, socijalnom distanciranju, maksimalnom broju radnika i kupaca po prostoriji i odredbi o ličnoj zaštitnoj opremi za organizaciju rada, proceni rizika i ulozi sindikata i predstavnika BZR.
Socijalni partneri iz ugostitelјskog sektora na evropskom nivou sastavlјaju zajedničko saopštenje o povratku na posao. Takođe, Evropska federacija sindikata polјoprivrede i prehrambene industrije (EFAT) obratila se pismom predsedniku Evropske komisije, pojedinim komesarima i članovima Evropskog parlamenta, pozivajući se na različite mere koje treba preduzeti u turističkom sektoru pre ponovnog nastavka poslovanja.

  1. E-vodič o pravima zaposlenih za vreme pandemije
  2. Prvomajski proglas
  3. April 28. - Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu
  4. Uskrs
  5. Gostovanje Vladimira Gvozdenovića na RTV

bottom