Juče se dogodila strašna tragedija u Novom Sadu. Na gradilištu je poginuo radnik star 29 godina. Tragedija nije ništa manja ako znamo da je čovek strani državljanin. Ovo će biti tema nekoliko dana, a posle „ajde Jovo nanovo“. Prilično sam siguran da ni u ovom slučaju nema odgovornih, kao uostalom i mnogo puta do sada, a u stvari odgovorni smo svi. Pišući ovo razmišljam da li smo mi iz Saveza samostalnih sindikata Srbije mogli učiniti više da se ovakve stvari ne deševaju. Da li je dovoljno što smo se izborili da jedna godina bude godina bezbednosti i zdravlja na radu (BZR)? Da li je dovoljno što uspevamo da se ovakve stvari veoma retko dešavaju u firmama gde imamo sindikalnu organizaciju? Šta je sa ostalim radnicima? Zašto veliki deo poslodavaca ne želi sindikat u svojim preduzećima? Kome smeta da odnose rada i kapitala regulišemo kolektivnim ugovorima? Da se tačno zna zarada, radno vreme, mere BZR. Da smo imali Odbor za bezbednost možda bi predupredili ovu tragediju. Malo ljudi zna da smo pokušali progurati inicijativu da tamo gde je država, pokrajina, grad ili opština investitor, da uslov za dobijanje posla bude da preduzeće ima potpisan kolektivni ugovor. Ali onda nema rada na „crno“, isplate zarade na ruke ili kombinacija oba. Lakše je to završiti na drugi način, a doći će da radi neki drugi „jadnik“ u potrazi za korom hleba. Naravno, najveću krivicu snosi poslodavac nastradalog radnika, ali onaj koji mu je poverio posao morao je uzeti u obzir još neke stvari pored rokova i kvaliteta gradnje, a to je socijalna odgovornost.

Užasno je i to što je na ovom gradilištu u Novom Sadu investitor država, a radnici rade na „crno“ što je konstatovano u nekoliko inspekcijskih nadzora. Za ovu tragediju moramo poneti odgovornost i učiniti sve što je u našoj moći da se ovakve stvari ne dešavaju. Tražimo od inspekcije izveštaj o izvršenom inspekcijskom nadzoru uz najiskrenije saučešće porodici poginulog radnika.

Predsednik SSSNS i opština
Vladimir Gvozdenović

Izjavu predsednika SSSNS možete pogledati na sledećim linkovima: Kanal 9 i YouTube

Kraj avgusta i početak septembra bili su rezervisani za pregovore o povećanju "minimalca" za narednu godinu. Odavno je poznato da već dugo vremena u nazad minimalac (30000+koji dinar) ne pokriva minimalnu potrošačku korpu (oko 37500,00 dinara). Razlog u Srbiji je uvek neka kriza, pa će to biti izgovor i za eventualno nepovećanje minimalca i ovaj put. Da li je u pitanju kriza zbog Kovida-19, tranzicije, privatizacije, poplava, sankcija ili ne daj Bože rata, to sad nije ni važno, važno je da je usled tolikih kriza izgleda došlo do trajne krize u vrednovanju radnika. Da li, kada i na koji način će se to promeniti, ostaje da se vidi.

Istovremeno, kao čudna slučajnost pod čudnim nazivom "Moja prva plata", pojavljuje se program pomoći države koji ima za cilj da podstakne zapošljavanje mladih i pruži podršku privredi u rešavanju problema s nedostatkom kadrova. Dobro je pokretati inicijative i otvarati ovakve mogućnosti mladima i privrednicima, ali nije dobro nazvati platom iznose niže od minimalca (20000 i 24000 dinara) kao ni zapošljavanjem nazvati 9 meseci rada nakon kojih poslodavac ne mora da zaposli radnika (što je najčešće tako).

Dakle, ovo su pokušaj plate i pokušaj zapošljavanja. Nadamo se samo da od strane poslodavaca neće biti i pokušaja zloupotrebe mladih radnika, te da će program zaista ispuniti svoju misiju i otvoriti nova radna mesta jer ukoliko mlada osoba nakon 9 meseci rada za zaradu nižu od minimalca ne dobije posao, to je još jedno razočarenje za tu nju i još jedan više razlog da pravi minimalac potraži u nekoj drugoj zemlji, a posle će da se pitaju poslodavci i država zašto nema kadrova.

Zbog virusa Kovid-19, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije donelo je Plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti u cilju zaštite bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih i drugih lica koja se zateknu u radnoj okolini.

PRAVILNIK O PREVENTIVNIM MERAMA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD ZA SPREČAVANJE POJAVE I ŠIRENJA EPIDEMIJE ZARAZNE BOLESTI

("Sl. glasnik RS", br. 94/2020)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se preventivne mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.

Član 2

Ovaj pravilnik se primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.

Plan primene mera Član 3 Poslodavac je dužan da, za sva radna mesta u radnoj okolini, donese plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je dužan da plan primene mera, usled nastalih promena koje utiču na bezbedan i zdrav rad tokom trajanja epidemije usaglašava sa odlukama nadležnog organa.