Javna rasprava o Nacrtu zakona o radnoj praksi je završena, a da nikakve suštinske izmene ovog akta, koji stručnjaci smatraju vrlo spornim, nisu na vidiku.

Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i član radne grupe za ovaj zakon, upozorava da Nacrt zakona o radnoj praksi otvara još jedna vrata za špekulaciju od strane poslodavaca.

“Iz radne grupe smo imali dosta primedbi na način na koji se došlo do toga da se radna praksa uvede kao neki novi vid rada. Po našem mišljenju, to će još dodatno pospešiti zloupotrebe koje sprovode poslodavci, odnosno rad na crno. S druge strane, čini se da u bližoj budućnosti više nećemo imati rad na neodređeno vreme, a čak mislim da se gubi i ovaj na određeno vreme. Sada ćemo imati sezonski rad, pa malo radne prakse, pa privremene i povremene poslove. Sve to je, kao i ovaj zakon o radnim praksama, obavljanje poslova mimo radnog odnosa i ne postoji čvrst ugovor, što poslodavcu daje prostor da zloupotrebljava i isplatu i uplatu doprinosa”, kaže Mihajlović.

Kako dodaje, dosta primedbi usledilo je i od Unije poslodavaca, čak i od Nacionalne službe za zapošljavanje i PIO fonda na to kako i na koji način će se vršiti uplate i nadzor.

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština još jednom(drugi put u mesec dana) su posetili organizaciju „Čepom do osmeha“ u Ćirpanovoj ulici i predali džakove sa plastičnom-pet ambalažom.  Zašto i otkud sindikat u ovoj akciji? Prema procenama, do 2050. godine, ukoliko se nešto ne promeni, u morima širom sveta nalaziće se više plastike nego ribe. Da li je potreban drugi razlog? Odgovornim ponašanjem, sakupljanjem i razvrstavanjem otpadaka, a naročito plastike, te recikliranjem, planeta Zemlja, kuća svim nas, ima šansu za oporavak. U protivnom, nadolazećim generacijama neće ostati ni čiste vode, ni čistog vazduha. Neće biti ni nadolazećih generacija.

Sindikat kao organizacija prepoznala je svoju ulogu u rešavanju ovog problema i želimo da apelujemo i podstaknemo sve naše članove i sve radnike uopšte, kao i poslodavce, da zajedno uložimo više truda kako bismo planeti pružili drugu šansu, a našim potomcima prvu. Dakle pozivamo sve da učine isto, jer odvojiti čep i plastičnu flašicu (i kad napunimo džak) i odneti ih na reciklažu, zaista nije nikakav napor zarad cilja koji je pred nama. Ako ni to nije dovoljno, možda ljudi mogu biti inspiracija. Ognjen i Marko. Mladići koji rade u udurženju „Čepom do osmeha“. Mladići sa hendikepom i sa marljivošću i osmehom koji prevazilaze sve probleme. Mladići koji zaslužuju poštovanje i koji mogu mnogima da budu uzor. Oni svoju platu zarađuju radom u udruženju „Čepom do osmeha“, a njihove plate i osmeha nema ako nema čepova i druge ambalaže za recikliranje. Ako zaista volimo planetu, želimo da sačuvamo prirodu i slavimo život, dokažimo da smo vredni života na njoj. Budimo humani, pomozimo njima i sebi. Reciklirajmo. Čuvajmo planetu!

Predsednik SSSNS i opština, Vladimir Gvozdenović osvrnuo se u kratkom intervjuu Kanalu 9 na rezultate ostvarene u 2021. godini u domenu borbe za radnička prava u Novom Sadu, o radu Socijalno ekonomskog saveta Grada, ali i generalnom utisku o poštovanju radničkih prava u Srbiji. Intervju možete pogledati OVDE.

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština upriličili je otvoreni razgovor sa predstavnicima svojih osnovnih sindikalnih organizacija, članicama Gradskog odbora obrazovanja: SO Dom učenika srednjih škola "Brankovo kolo", SO OŠ "Prva vojvođanska brigada" i SO OŠ "22 avgust" iz Bukovca. Cilj sastanka je bio pre svega sumiranje trenutnog stanja u obrazovanju, predlaganje inicijativa za promene, ali i umrežavanje članova. Nakon konstruktivnog i iskrenog razgovora, učesnici su u neformalnoj atmosferi imali prilike da se bolje upoznaju i razmene iskustva u radu.

Svedoci smo kako iz dana u dan ljudska prava bivaju ugrožena ili čak brutalno i nezajažljivo narušena, često bez sankcija za izvršioce, ali sa kobnim posledicama za ljude i društvo. Ljudska prava, prava sindikata i sindikalnih aktivista i ekologija jesu važni i ne postoji ni jedno opravdanje, zbog kojeg bi se ta prava uskraćivala ili čak ukidala.

Evropska komisija obećala je još pre dve godine da će doneti zakon o ljudskim pravima koji bi bio pravi osnov za zaštitu radnika, sindikata i prirode od biznisa, odnosno kompanija koja krše ova prava.

Ako pogledamo kroz istoriju, svaki naučno tehnološki rad trebalo je pronalascima da doprinese  poštedi ljudskog bića, da olakša čoveku rad i uopšteno pruži čoveku više dostojanstva i bezbrižniji život. Na žalost, svaka ova promena donosila je i pojavu odnosno rast kapitala koji je učinio da ljudska pohlepa raste i počne da zanemaruje čoveka kao osnovnu gradivnu jedinicu društva i civilizacije.

Opširnije: Saopštenje povodom Međunarodnog dana ljudskih prava - 10. decembra