Predsednik SSSNS i opština, Vladimir Gvozdenović, govorio je za televiziju Kanal 9 o pregovorima za utvrđivanje nove minimalne cene rada, odnosno minimalca. Ko se dogovara, a ko odlučuje o tome i kome u korist, možete videti u TV prilogu.

Godišnje na radnom mestu život izgubi između 50 do 60 radnika u Srbiji, najčešće na građevini i niskogradnji, a broj onih koji odlaze na bolovanje se povećava dok je primetno i povećanje broja radnika koji odlaze u invalidsku penziju.

Činjenica je da svet kapitala u borbi za profitom jednostavno zanemaruje ono što je bitno, zdrava životna sredina a samim tim i zdrava radna sredina, a ovaj problem se dodatno usložnjava i velikim brojem radnika koji rade “na crno” i nisu dovoljno obučeni za poslove koje obavljaju.

Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije ističe da situacija u Srbiji kada se radi o zaštiti radnika na radnom mestu nije sjajna.

„Imamo dobar Zakon, ali je problem u tome što se on ne poštuje, što nemamo dovoljan broj inspektora rada, što je njihova ingirencija mala kao i kazne. Poslodavcima se više isplati da plaćaju kazne nego da se pridržavaju propisanih mera“, kaže Mihajlović.

Dodaje da najviše povreda i smrtnih slučajeva ima u građevini.

“Za pola godine imamo više smrtnih slučajeva i teških povreda na radu nego što je to bilo prošle godine. Naravno korona je učinila svoje pa smo zadnjih godinu i po dana imali specifičnu situaciju povećanog rada na crno. To je uslovilo još veći broj povreda. Moramo da podignemo malo glas i da upozorimo da ovakva situacija nije prihvatljiva. Samo zdrav radnik donosi veći profit i poslodavac mora da bude na strani radnika“, kazao je Mihajlović.

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije pozivaju građane, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe.

Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade Srbije i sindikata počeće pregovore o minimalnoj ceni rada u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, a najkasnije do 15. septembra biće određena visina “minimalca” za narednu godinu.

Prethodnih godina zahtevi sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom bili su ignorisani.

Sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe višestruko je problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba radnika i njihovih porodica, već potrošnju 30% najsiromašnijih. Ilustracije radi, minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou. Skupa gledano, minimalna potrošačka korpa indikator je devastacije i osiromašenja našeg društva.

Ipak, minimalna zarada ne dobacuje ni do ovog nivoa, iako Zakon o radu kaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od “egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe”.

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština uz podršku Olof Palme Centra, u okviru projekta "Budi uključen" realizovao je seminar za mlade članove sindikata 28. i 29.06.2021.godine u hotelu "Borkovac" kod Rume.
Centralne teme na seminaru bavile su se razjašnjavanjem nepoznanica o radu sindikata, prezentovanjem primera dobre prakse i umrežavanjem mladih sindikalaca iz različitih strukovnih delatnosti. Naročita pažnja posvećena je temi "Radna prava za tebe" koju je pojasnila Bojana Bijelović Bosanac iz SSSS predstavljajući istoimenu aplikaciju i Miodrag Pantović iz Evropske konfederacije sindikata upoznajući nas sa sve aktuelnijom temom pojma pravedne tranzicije.

Seminar je definitivno otvorio mnoga pitanja i podstakao na razmišljanja mladih ljudi pred kojima je težak zadatak u budućnosti - sačuvati prava i dostojantsvo radnika.
FOTO

U Beogradu je 22. juna 2021. godine održana sednica Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije, na kojoj je razmatran materijalno finansijski položaj zaposlenih u granama i na teritoriji.

Zarade zaposlenih, pandemija i postkovid situacija, kolektivni ugovori, kao i problemi u pojedinim firmama, nepoštovanje prava radnika i progon sindikalnih predstavnika bili su predmet posebnog razmatranja.

Iako je prosečna zarada u martu u Republici Srbiji iznosila 65.289 dinara, činjenica je da postoje ogromne razlike po regionima i granama. Veliki broj zaposlenih ima zaradu znatno nižu od proseka dok, uprkos statističkom rastu, iskazanom kroz nominalnu vrednost, realna zarada opada s obzirom na povećane troškove života. Problem u javnom sektoru predstavlja neisplaćivanje toplog obroka i regresa, zbog čega raste i broj tužbi zaposlenih. Jedino se, kako je istaknuto, situacija poboljšala u zdravstvu, u kojem su zarade povećane, stimulisani su zaposleni koji rade u kovid sistemu, a otvoren je i prostor za zapošljavanje kroz prijem lekara i medicinskog osoblja. Ipak, zaposleni su i dalje pod velikim pritiskom posla, posebno medicinske sestre i tehničari čija je zarada, uprkos povećanju, niža od prosečne zarade u Srbiji.