top
Please update your Flash Player to view content.

1. Uvod

Zakon o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/2012) je usvojen 15.12.2012. godine, objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" 17.12.2012. godine, a stupio na snagu 25.12.2012. godine.

Osnivačijavnih preduzeća dužni su da usklade osnivačka akta tih preduzeća sa odredbama ovog zakona u roku od 2 meseca od dana stupanja na snagu zakona, odnosno do 24.02.2013. godine.

Javna preduzećasu dužna da svoja opšta akta usklade sa zakonom i osnivačkim aktom u narednom roku od 30 dana od dana usklađivanja osnivačkog akta sa odredbama zakona.

Danom stupanja na snagu zakona (25.12.2012. godine) nadzorni odborijavnih preduzeća prestaju da rade, a njihovim članovima prestaje mandat.

Danom stupanja na snagu ovog zakona upravni odboriu javnim preduzećima nastavljaju da obavljaju poslove nadzornog odbora propisane "novim zakonom", do imenovanja predsednika i članova nadzornog odbora u skladu sa ovim zakonom.

Konkursi za direktore u svim javnim preduzećima biće raspisaninajkasnije do 30. juna 2013. godine.

Za nepostupanje po ovim odredbama Zakona nije predviđena nikakva sankcija (npr. prinudna likvidacija).

U društvenim preduzećimakoja obavljaju delatnosti od opšteg interesa (npr. DP Novi Sad – Gas) Republika Srbija može u skladu sa posebnim aktom Vlade preuzeti vlasnička prava na društvenom kapitalu. Na ovaj način se vrši konverzija društvene u javnu svojinu i ova preduzeća nastavljaju sa poslovanjem kao javna preduzeća.

Pošto delatnost informisanja više ne predstavlja delatnost od opšteg interesa, u javnim preduzećima koja se bave delatnošću informisanja (npr. JP GIC "Apolo") kod kojih nije izvršena svojinska transformacija, odredbe zakona o javnim preduzećima se primenjuju do njihove vlasničke transformacije.

Zakonom je zabranjenokorišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka zloupotreba preduzeća u političke svrhe.

Do donošenja novi podzakonskih akata i dalje se primenjuju Uredba o načinu i kontroli obračuna i isplata zarada u javnim preduzećima("Službeni glasnik RS", br. 5/2006) i Uredba o postupku privremene obustave prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave (Službeni glasnik RS", br. 6/06 i 108/08).

2. Pojam

Javno preduzećeje preduzećekoje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osnivaRepublika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Javno preduzeće se osniva i poslujeu skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, Zakonom o privrednim društvima i zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa (npr. Zakon o komunalnim delatnostima). Kao delatnost od opšteg interesa koje obavlja javno preduzeće i dalje je predviđena komunalna delatnost. Pored javnih preduzeća, delatnosti od opšteg interesa može obavljati i društvo kapitala (DOO ili AD) čiji je osnivač RS, AP ili JLS i njihova zavisna društva, kao i društvo kapitala i preduzetnik, kad im nadležni organ poveriobavljanje te delatnosti. Javno preduzeće može pored delatnostiza čije obavljanje je osnovano, da obavlja i druge delatnosti uz saglasnost osnivača.

Opšti akti javnog preduzeća su statut i drugi opšti akti utvrđeni zakonom. Javno preduzeće se upisuje u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre.

Javno preduzeće može osnovati zavisno društvo kapitala (privredno društvo) za obavljanje poslova iz predmeta svog poslovanja, za šta saglasnost daje osnivač. Javno preduzeće takođe može ulagati kapital u druga društva kapitala.

U slučaju ostvarivanja dobiti, odluku o raspodeli dobiti donosi nadzorni odbor uz saglasnost osnivača.

3. Imovina

Javno preduzeće ima svoju imovinu.

Imovinu javnog preduzeća čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčana sredstva i hartije od vrednosti, kao i pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini. Imovina javnog preduzeća je određena osnivačkim aktom, kao osnovni kapital.

Kapital u javnom preduzeću je podeljen na udele određene nominalne vrednosti i upisuje se u registar. Princip je da jedno lice ima jedan udeo. Pošto javno komunalno preduzeće ima jednog osnivača, postojaće i jedan udeo u javnom preduzeću.

Po osnovu ulaganja sredstava u javnoj svojini jedinica lokalne samouprave stiče udele u javnim preduzećima čiji su osnivači i prava po osnovu tih udela. Udeli su u pravnom prometu i mogu biti predmet trgovine. Osnivač udeo ili deo udela može prodati uz promenu pravne forme javnog preduzeća u privredno društvo.

Javno preduzeće za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Zakonom o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon i 71/2012 - odluka US), stečaj se može pokrenuti i nad pravnim licem čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave (javna komunalna preduzeća), osim onih koje se pretežno ili isključivo finansira kroz ustupljene javne prihode ili iz budžeta jedinice lokalne samouprave (npr. JP "Poslovni prostor" Novi Sad). Kod tih preduzeća uz javno preduzeće za obaveze može odgovarati i osnivač.

4. Upravljanje

Upravljanje javnim preduzećem može biti:

1. jednodomnoa) nadzorni odbor

b) direktor

2. dvodomno – a) nadzorni odbor

b) izvršni odbor

v) direktor

Kriterijume na osnovu kojih će se odrediti način upravljanja u javnom preduzeću (jednodomno ili dvodomno) određuje Vlada svojim aktom.

  • Nadzorni odbor

Broj članova nadzornog odbora javnog preduzeća čije je osnivač Republika je 5, a čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave je 3 člana. Ova odredba je imperativna i broj članova se ne može povećavati nekim drugim aktima. Članove nadzornog odbora imenuje Vlada RS, odnosno organ određen statutom jedinice lokalne samouprave (npr. skupština grada). Mandat članova je 4 godine.

Jedan član nadzornog odbora se uvek imenuje iz reda zaposlenih, na način predviđen statutom preduzeća.

Zakonom su predviđeni uslovi koje mora da ispunjava lice da bi bilo izabrano za člana nadzornog odbora: a) punoletno i poslovno sposobno, b) visoko obrazovanje, v) stručnjak iz oblasti delatnosti preduzeća, g) tri godine iskustva na rukovodećem položaju, d) stručnost iz oblasti prava, finansija ili koorporativnog upravljanja i đ) neosuđivanost. Mandat članovima nadzornog odbora prestaje: istekom perioda na koji su imenovani, ostavkom ili razrešenjem.

  • Izvršni odbor

Izvršni odbor čine izvršni direktori. Imenuje ih nadzorni odbor na predlog direktora preduzeća. Predsednik izvršnog odbora je po funkciji direktor preduzeća. Izvršni odbor ne može imati više od 7 članova. Izvršni direktori moraju biti zaposleni u preduzeću.

  • Direktor

Direktora preduzeća imenuje Vlada na mandatni period od 4 godine, nakon sprovedenog javnog konkursa, dok direktora javnog komunalnog preduzeća imenuje organ određen statutom jedinice lokalne samouprave. Za razliku od lica koje se imenuje za direktora JP čiji je osnivač RS i koje mora da ispunjava određene zakonom nabrojane uslove (npr. visoko obrazovanje, 5 godina radnog iskustva, stručnost, nepostojanje članstva u organu stranke...), lice koje konkuriše za direktora javnog komunalnog preduzeća mora da ispunjava uslove u skladu sa Zakonom o radu, odnosno u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u preduzeću. Direktor javnog preduzeća je javni funkcioner u smislu zakona kojim se reguliše oblast vršenja javnih funkcija. Direktor ima pravo na zaradu, kao i na stimulaciju ukoliko preduzeće posluje pozitivno. Direktor zasniva radni odnos na određeno vreme.

Postupak imenovanje direktora se vrši po sprovedenom javnom kokursu što je Zakonom detaljno regulisano (čl. 25-34), međutim nedostatak zakonskog teksta ležu u tome što nije predviđena nikakva sankcija za nepoštovanje ovih odredbi Zakona.

Mandat direktoru prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom i razrešenjem. Zakon predviđa četiri razloga za obavezno rezrešenje (npr. pravnosnažna osuda na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora – čl. 38), osam razloga za fakultativno razrešenje (npr. nesprovođenje godišnjeg programa poslovanja – čl. 39), kao i mogućnost suspenzije u skladu sa zakonom o radu (npr. stupanje na snagu optužnice protiv direktora – čl. 40).

Zakonom je predviđena mogućnost imenovanja vršioca dužnosti direktora na period koji nije duži od 6 meseci, a koji se izuzetno može produžiti za još 6 meseci.

Javno preduzeće mora imati izvršenu reviziju finansijskih izveštaja od strane ovlašćenog revizora, a javno preduzeće čiji je osnivač Republika ima komisiju za reviziju.

5. Odnos prema osnivaču

Razvoj i poslovanje javnog preduzeća zasniva se na dugoročnom i srednjoročnom planu rada i razvoja koji donosi nadzorni odbor preduzeća.

Javno preduzeće je dužno da za svaku kalendarsku godinu donese godišnji program poslovanja, i da ga radi davanja saglasnosti dostavi osnivaču najkasnije do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu. Usvojeni programi poslovanja se dostavljaju ministarstvu koje je obrazovano za oblast u kojoj je delatnost za koje je obrazovano javno preduzeće, ministarstvu trgovine, ministarstvu rada, ministarstvu finansija i ministarstvu lokalne samouprave.

Javno preduzeće je u obavezi da ministarstvima dostavlja tromesečne izveštaje o realizaciji programa poslovanja. Takođe je dužno da ministarstvu finansija dostavlja mesečne izveštaje o rokovima izmirenja obaveza prema privrednim subjektima. Ukoliko se usvojeni programi JP ne sprovode u skladu sa smernicama Vlade RS u oblasti politike zarade i zapošljavanja, ili se ne poštuju rokovi za izmirenje obaveza JP prema privrednim subjektima, ministar finansija može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta RS jedinici lokalne samouprave.

U slučaju poremećaja poslovanja javnog preduzeća, osnivač može preduzeti mere kojima će obezbediti uslove za nesmetano funkcionisanje preduzeća.

Radi obezbeđenja zaštite opšteg interesa u JP, osnivač daje saglasnost na: statut, garancije, jemstva, avale, zaloge, tarifu, raspolaganje sredstvima u javnoj svojini, akt o opštim uslovima za isporuku proizvoda i usluga, ulaganje kapitala, statusne promene...

Javna preduzeća su dužna da usvojeni godišnji program poslovanja i tromesečne izveštaje o realizaciji programa, revidirane finansijske izveštaje, mišljenje ovlašćenog revizora itd. radi ostvarivanja javnosti u radu objavljuju na svojoj internet stranici.

6. Ostvarivanje prava na šrajk

Štrajk u javnom preduzeću zaposleni ostvaruju u skladu sa Zakonom o štrajku ("Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 103/2012 - odluka US), kolektivnim ugovorom i drugim aktom (npr. odluka o utvrđivanju minimuma procesa rada u preduzeću).

Ukoliko se u JP za vreme štrajka ne obezbede uslovi za ostvarivanje minimuma procesa rada, nadležni izvršni organ JLS, preduzima neophodne mere (ako oceni da mogu nastupiti štetne posledice za život i zdravlje ljudi ili njihovu bezbednost...)i to: uvođenje radne obaveze, radno angažovanje zaposlenih iz drugih sistema i radno angažovanje novih lica, pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti direktora i članova nadzornog odbora JP.


bottom