top
Please update your Flash Player to view content.

Sudska praksa

Detalji
Tužilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade bez obzira na to što je ostvario i naknadu umesto vraćanja na rad, jer su to dva odvojena, nezavisna zahteva koji se međusobno ne isključuju.
 

Detalji
"Ne može poslodavac koristiti pravo da donosi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji i formalno sistematizuje određene poslove, a posle nepunog vremena ukine te poslove za čije obavljanje ne postoji stvarna potreba kad te poslove već obavljaju drugi izvršioci u to vreme"

Obrazloženje

"To je zloupotreba prava u vidu protivciljnog vršenja prava ne da se zaposlenom omogući obavljanje poslova premeštanjem na druge određene poslove, već da se ispoštuje formalna procedura sa stanovišta uvođenja određenih poslova pod određenim nazivom i opisom za čije obavljanje nije potreban još jedan izvršilac, jer se ti poslovi već po delovima obavljaju u drugim službama od strane više izvršilaca. Na taj način se koristi ovlašćenje suprotno cilju Zakona da bi se zaposleni oglasio viškom. I tužena strana je bila dužna da tužilji omogući stvarno obavljanje navedenih poslova, a ne da te poslove vraća izvršiocima od kojih su isti "oduzeti" i da potom utvrdi prestanak potrebe za radom tužilje."

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1-5997/10 od 19.11.2010.godine)

Detalji

/članovi 124-126 Zakona o radu „Sl.glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 32/13/

Odredbama član 124. Zakona o radu, regulisana su prava na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca, nad kojim je pokrenut stečajni postupak, tako da to pravo ima zaposleni koji se nalazio u radnom odnosu, na dan pokretanja stečajnog postupka, kao i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava, utvrđena članom 125. ovog zakona.
Pojedina potraživanja zaposlenih obezbeđuju se:
-iz stečajne mase u skladu sa Zakonom o stečaju i
-iz sredstava budžeta Republike (preko Fonda solidarnosti)
Zaposleni u slučaju stečajnog postupka ima pravo na isplatu:
Zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, koju je bio dužan da isplati poslodavac (odsutnost sa rada do 30 dana) a za period preko 30 dana isplatu naknade zarade vrši nadležna organizacija za zdravstveno osiguranje, za poslednjih devet meseci pre pokrenutog stečajnog postupka.

Detalji
/član 103 a u vezi sa čl.179.tačka 6 .Zakona o radu - "Sl.glasnik RS", br.24/05, 61/05 i 32/13/ i čl. 85 i 86 Zakona o zdravstvenom osiguranju - Sl.glasnik RS", br.107/05, 109/05, 57/11, 110/12, 119/12/
Članom 179 stav 1 tačka 6 Zakona o radu, kao opravdani otkazni razlog, na osnovu kog poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, propisana je i zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad a sudska praksa Vrhovnog suda Srbije zauzela je stanovište da je:
- "poslodavac ovlašćen da zaposlenom da otkaz ugovora o radu, odnosno da mu otkaže radni odnos,po osnovu zabrane zloupotrebe prava na odsustvovanje zbog privremene sprečenosti za rad koja se ima odnositi na svaku radnju kojom se ovo pravo koristi suprotno razlozima zbog kojih je i ustanovljeno, tako da prema dugogodišnjoj praksi Vrhovnog suda i u slučaju da:

Detalji

(član 62 i 63 Zakona o radu)
".....nema smenskog rada, već je u pitanju rad organizovan u preraspodeli rada, u kome zaposleni određenim danima rade duže od punog radnog vremena, da bi naredni dan imali slobodan dan, a ako su radili u noćnoj smeni od 19,00 do 7,00 časova odmor imaju u narednih 48,00 ili 72,00 časova i u slučaju kad tuženi nije doneo odluku o preraspodeli radnog vremena"

Iz obrazloženja:

  1. SMS poruka kao dokaz u krivičnom postupku
  2. Preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme
  3. Neustavna odredba člana 33. stav 5. zakona o zdravstvenom osiguranju
  4. Bitna činjenica za odlučivanje o zahtevu za oslobađanje od plaćanja sudske takse
  5. Sporazumni prestanak radnog odnosa

bottom