top
Please update your Flash Player to view content.

Zakon o potvrđivanju konvencije MOR-a broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje

Pred Skupštinom Republike Srbije trenutno se nalazi predlog Zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada (u daljem tekstu: MOR) broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje što predstavlja još jedan korak ka harmonizaciji zakonodavstva Republike Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije jer su sve zemlje članice Evropske unije ratifikovale ovu konvenciju. Donošenje predloženog zakona o potvrđivanju konvencije Mor-a tržište rada u Republici Srbiji bi se takođe prilagodilo novom sistemu industrijskih odnosa a sve u cilju da Vlada Republike Srbije postigne: privredni razvoj i da kreira radna mesta što neminovno traži reorganizaciju institucija koje su nadležne za poslove rada i zapošljavanja što ujedno uključuje i regulisanje i funkcionisanje javne službe za zapošljavanje, kao i nadzor i regulisanje privatnih agencija za zapošljavanje.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl.glasnik RS“, br.36/2009 i 88/2010) između ostalog kao predmet regulisanja zakona navedeni su poslovi i nosioci poslova zapošljavanja kao i ostvarivanje aktivne politike zapošljavanja navodeći da se pod njima (član 6) podrazumevaju: obaveštenja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje; posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu i ostvarivanje mera aktivne politike zapošljavanja. Kao nosilac poslova zapošljavanja (član 7) navode se: 1. Nacionalna služba za zapošljavanje i 2. agencije za zapošljavanje. Zakonom se (član 44) pod posredovanjem u zapošljavanju smatraju poslovi povezivanja lica koje traže zaposlenje sa poslodavcem radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja. Ovi poslovi obuhvataju: 1. povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada 2. preliminarnu selekciju lica koja traže zaposlenje uzimajući u obzir uslove za rad na određeno poslu kod poslodavca, kao i vrstu i nivo obrazovanja, zanimanja, znanja i veštine i radnog iskustva lica koje traži zaposlenje do upućivanja lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja. Zapošljavanje od navedena dva nosioca zapošljavanja (Nacionalne službe za zapošljavanje i agencija) se vrši kako u zemlji tako i u inostranstvu (članovi 95 i 96) posredovanjem za zapošljavanje na način i po postupku predviđenom za posredovanje za zapošljavanje u zemlji. Aktuelni Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (članovima 20 do 27) reguliše način osnivanja i obavljanja poslova zapošljavanja od strane Agencije za zapošljavanje propisujući da istu mogu osnovati pravna i fizička lica radi: obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zapošljavanja 2. posredovanja u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu 3. profesionalne orjentacije i savetovanja o planiranju karijere 4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu ugovora sa Nacionalnom službom Zakon zabranjuje obavljanje poslova agenciji radi zapošljavanja maloletnih lica, zapošljavanja na poslovima sa povećanim rizikom kao i ne mogućnosti da za vreme štrajka posreduje u zapošljavanju na poslovima učesnika štrajka osim ako nije obezbeđen minimum procesa rada u skladu sa zakonom. Dozvolu za rad Agenciji izdaje Ministrastvco rada na osnovu pismenog zahteva ako agencija ispunjava navedene uslove. Ministrastvo vodi registar izdatih dozvola a isto ima mogućnost oduzimanja dozvole za rad u tačno propisanim uslovima uz zabranu ponovnog izdavanja dozvole za rad dok ne istekne rok od tri godine od dana oduzimanja. Zakon (članom 27) daje mogućnost da Nacionalna služba može u postupku javnih nabavki angažovati agenciju radi izvršavanja pojedinih poslova zapošljavanja u skladu sa Sporazumom o učinku.

I na kraju da podsetimo da zakon način finansiranja o trošku države predviđa isključivo za Navcionalnu službu za zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti kao svoju organizaciju javne vlast koju je osnovao ovim zakonom.

Predloženim Zakonom o potvrđivanju konvencije MOR-a broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje samo se faktički usvaja predlog Generalne konferencije Međunarodne organizacije rada, koja je u Ženevi 19. juna 1997 usvojena i koja se može citirati kao: "Konvencija o privatnim agencijama za zapošljavanje, 1997".

Konvencija (u članu 1.) pod izrazom privatna agencija za zapošljavanje označava svako fizičko ili pravno lice, nezavisno od javnih organa, koje pruža jednu ili više od sledećih usluga na tržištu rada:

(a) usluge obezbeđivanja međusobno odgovarajućih ponuda radnih mesta i zahteva za zapošljavanjem,pri čemu privatna agencija za zapošljavanje ne postaje strana u radnom odnosu koji iz toga može da proistekne;

(b) usluge koje se sastoje iz zapošljavanj radnika sa ciljem da se stavljaju na raspolaganje trećoj strani, koja može biti fizičko ili pravno lice (u daljem tekstu: korisničko preduzeće) koje im dodeljuje zadatke i vrši nadzor nad izvršenjem tih zadataka

(c) ostale usluge u vezi sa traženjem posla, koje je utvrdio nadležni organ nakon održanih dogovora (konsultacija) sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika,kao što su pružanje informacija,čija namera nije da se pronađu međusobno odgovarajuće ponude radnih mesta i zahteva za zapošljavanje.

2. U ovoj konvenciji, izraz radnici se odnosi na lica koja traže zaposlenje.

Konvencija u članu 2 propisuje da se primena odnosi na sve privatne agencije za zapošljavanje, na sve kategorije radnika i na sve grane ekonomske delatnosti osim na regrutovanje i zapošljavanje pomoraca. Pravni status privatnih agencija utvrđuje se u skladu sa domaćim propisima i praksom i svaka država utvrđuje uslove kojima se uređuje rad (poslovanje) privatnih agencija za zapošljavanje u skladu sa sistemom licenciranja ili sertifikovanja osim ako ovo nije drugačije uređeno u svakoj zemlji.

Država koja ratifikuje ovu konvenciju mora obezbediti da radnici koje je regrutovala privatna agencija imaju prava na slobodu udruživanja i prava na kolektivno pregovaranje, da se prema radnicima postupa bez diskriminacije na osnovu rase,boje kože,pola,veroispovesti,političkog mišljenja,porekla po rođenju,društvenog statusa, starosnog doba ili invaliditeta a sve lične podatke o radnicima privatne agencije su dužne da štite i obezbeđuju poštovanje privatnosti radnika u skladu sa domaćim propisima i da se njihovo prikupljanje ograniči samo na materiju u vezi sa kvalifikacijama i profesionalnim iskustvom.

Način finansiranja rada privatnih agencija.

Konvencija (članom 7) propisuje da: “1. privatne agencije za zapošljavanje radnicima ne naplaćuju, direktno ili indirektno, u celini ili u nekom delu,bilo kakve troškove ili naknade. 2. U interesu zainteresovanih radnika, i nakon održanih dogovora (konsultacija) sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika,nadležni organ može da odobri izuzetke od odredaba stava 1. ovog člana u vezi sa određenim kategorijama radnika, kao i određenih vrsta usluga koje pružaju privatne agencije za zapošljavanje. 3. Članica koja je odobrila izuzetke u skladu sa stavom 2. ovog člana u svojim izveštajima koje dostavlja u skladu sa članom 22 Ustava Međunarodne organizacije rada, dostavlja informacije o tim izuzetcima i obrazlaže ih.

Konvencija obavezuje države članice da obezbede odgovarajuću zaštitu za radnike migrante i spreči zloupotrebu radnika migranata a tu spadaju zakoni propisi sa predviđenim kaznama uključujući zabranu rada onih privatnih agencija za zapošljavanje koje se bave protivpravnim radnjama i zloupotrebom ne samo kod radnika migranata, već i kod zabrane korišćenja dečijeg rada, obaveznost da i privatne agencije za zapošljavanje obezbede slobodu udruživanja, kolektivnog pregovaranja, minimalne zarade, radnog vremena i drugih uslova rada, socijalnu zaštitu, osposobljavanju, bezbednošću i zdravlju na radu, naknadama u slučaju povreda na radu i profesionalnih bolesti pa sve do naknada u slučaju stečaja i zaštite potraživanja radnika do materinske zaštite i davanja.

U odnosima sa javnim organima koji sprovode politiku zapošljavanja privatne agencije za zapošljavanje imaju obavezu dostave podataka i informacija u skladu sa domaćim uslovima i propisima u pogledu zaštite poverljivosti a radi statističkih potreba. Domaći propisi regulišu nadzor nad primenom odredaba sprovođenja ove konvencije a koje se odnose na poslove službi inspekcije rada ili drugih nadležnih javnih organa.

Zaključna razmatranja

Odredbe Kionvenicije o privatnim agencijama za zapošnjavanje u celosti su već inkorporirane u naš Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti / Sl.glasnik RS,br. 36/2009 i 88/2010/ po svim pitanjima počev od samog pojma i načina osnivanja, pravnog statusa, delatnosti poslova koje obavljaju,saradnje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i drugim organima javne vlasti, do kontrole njihovog rada, predviđenih mera zabrane oduzimanja i davanja dozvola za rad i dr.

Jedina nepoznanica ticala bi se, po nama, potrebe da se u domaćem zakonodavstvu dopuni postojeći Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti kojim bi se regulisalo pravo da privatne agencije za zapošnjavanje imaju pravo na naplatu svojih troškova izvršenih za usluge posredovanja u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu po osnovu fakturisanih usluga podnetih ili Nacionalnoj službi za zapošnjavanje ili neposredno Ministarstvu rada zavisno od efikasnosti i važnosti procene ovog pitanja u vezi sa boljom kontrolom zakonitosti nad finansijskim poslovanjem ,datih od strane nadležnih stručnih organa.

Sa našeg aspekta ,odredbe ove Konvencije same nemogu povećati zapošljavanja iz razloga što privredni razvoj kreira i radna mesta i to kako u zemlji tako i u inostranstvu.( po osnovu neumoljivosti ekonomskih zakona) , ali sigurno mogu smanjiti manji upliv organa javne vlasti ( a to je kod nas Nacionalna služba za zapošnjavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti )sa aspekta smanjenja birokratizma , može posredovati brže i jeftinije ,što je u interesu i radnika i poslodavaca i države koja novčana sredstva izdvaja za ove namene.


bottom