top
Please update your Flash Player to view content.
Aktivisti Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština obeležili su 7.oktobar, Međunarodni dan dostojanstvenog rada, deljenjem propagandnog materijala i razgovorom sa prolaznicima ispred zgrade Radničkog doma "Svetozar Marković", ukazujući na nedovoljno poštovanje osnovnih prava radnika.
Kada je reč o agendi Međunarodne organizacije rada koja treba da bude pijedastal shvatanja radništva u jednoj zemlji, pokušali smo da vidimo u kojoj meri se predviđene četiri tačke ostvaruju:
1) Stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta…Možda, ali kakvih radnih mesta? Sa najgorim poslovima i najjeftinijom radnom snagom!
2) Garantovanje prava na radu i u vezi sa radom… Često uz pelene, ljude kao brojeve, bez klime i opreme za rad!
3) Socijalna zaštita… Kašnjenje isplata socijalnim slučajevima, unižavanje trudnica novim zakonima, praštanje poslodavcima za neisplaćivanje radnog staža...
4) Unapređenje socijalnog dijaloga… Uglavno je dijalog odluka političke elite.

Nažalost, veliki broj građana koji se raspitivao o članstvu u sindikat, samo nam dokazuje da je nezadovoljstvo stanjem u firmama veliko i da radnici polako dobijaju svest da se moraju uhvatiti u koštac sa problemima, represijom i nepoštovanjem njihovog profesionalnog i ljudskog identiteta. Sindikat je spreman da pomogne svakom od njih i da se zajedno izborimo za dostojanstveniji rad!

Evropska konfederacija sindikata (EKS) zatražila je od svih evropskih zemalja da više ulažu u sektor nege, u kojem radi osam miliona ljudi, kako bi bile omogućene većе zaradе i bolji uslovi rada, više zaposlenih, bolja bezbednost i zdravlje na radu i bolja obuku za zaposlene u tom sektoru.
Povodom 7. oktobra – Dana dostojanstvenog rada, EKS je ukazao da je sektor nege, koji u većini slučajeva obavljaju žene, nedovoljno plaćen i cenjen i da konstantno pati zbog manjka zaposlenih.
Nega, naročito male dece i starih, jedan je od sektora koji najbrže raste u Evropi. Međutim, poslovi u nezi su često slabo plaćeni, fizički i emotivno zahtevni sa velikim obimom posla, sprovode se u nesigurnim uslovima, sa neadekvatnom obukom, lošim izgledima za napredovanje, a u nekim ekstremnim slučajevima u uslovima koji se graniče sa ropstvom.
Istovremeno, nega je skupa za one koji moraju da je plate iz svog džepa.
Istraživanjem sprovedenim 2015. godine širom EU, ustanovljeno je da skoro 60 odsto ljudi ima poteškoće da izmiri troškove brige o deci, a pet odsto njih ima otežan pristup brizi o deci. Prisutan je i manjak brige o deci, a još više o starijim licima – u Španiji i Italiji oko 30 odsto potrebe za kućnom negom (ne negom dece) nije zadovoljeno.
Ljudi koji rade u sektoru nege zaposleni su u javnom i privatnom sektoru, a neki su i radnici na kućnim poslovima koje direktno zapošljava porodica ili osoba kojoj je potrebna nega i podrška. U sistemu nema dovoljno javnih investicija. Pravo na negu, koja je potrebna svima nama u nekom trenutku u životu, treba da bude zagarantovano.
Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč je ukazala da je veći pristup nezi potreban kako bi se poboljšali izgledi mnogih zaposlenih žena da ostanu na radnom mestu, ali da to ne bi trebalo da bude na štetu radnika u tom sektoru.
Zbog toga EKS poziva na sektorsko kolektivno pregovaranje za sve radnike u sektoru nege, što je ključ za obezbeđivanje boljih uslova rada, a koji imaju ogroman uticaj na dobrobit korisnika i svih građana.
“Vlade u ovome imaju svoju ulogu. Politika, koja obezbeđuje veći broj javnih i kvalitetnijih službi u sektoru nege, mora se baviti i problemom niskih zarada i loših uslova radnika u tom sektoru. Jedan od načina da se ovo uradi jeste davanje podrške kolektivnom pregovaranju”, rekla je Linč.
Kako je ukazala Evropska federacija sindikata prehrane, poljoprivrede i turizma, većina od nekoliko stotina hiljada radnika na kućnom radu u Evropi zaposlena je u neformalnoj ekonomiji, zbog čega su podložni izolaciji, siromaštvu, maltretiranju, nasilju, a u nekim slučajevima čak i ropstvu.
Nekoliko država članica EU – ipak premalo njih – prepoznalo je vrednost teškog i izuzetno bitnog rada radnika na kućnom radu i prebacilo ih u formalnu ekonomiju kroz državne subvencije, kao što su vaučeri za usluge. Ipak, organizovanje i jačanje moći sindikata radnika na kućnom radu ključ je za obezbeđivanje dostojanstvenog rada u ovom sektoru.
“Novoizabrana Komisija treba ovim da se pozabavi uvodjenjem pravnog instrumenta koji će sve relevantne Direktive EU da uskladi sa Konvencijom MOR br.189, koja garantuje prava za radnike na kućnom radu”, smatra Linč.

bottom