top
Please update your Flash Player to view content.
Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju kojim se dozvoljava da svi poslodavci, sem u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, mogu da iznajmljuju sve svoje radnike preko agencije ukoliko su ti radnici u agenciji zaposleni na neodređeno vreme.
Ovim predlogom zakona agencijski radnici ubrajaju se u zaposlene kod poslodavca kom su iznajmljeni samo kada se utvrđuje reprezentativnost sindikata koji ih predstavlja, dok se u svim drugim slučajevima oni smatraju zaposlenima u agenciji.*
 
Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, koji će se uskoro naći pred poslanicima Skupštine Srbije, predviđa da radnici mogu preko agencije za privremeno zapošljavanje da budu iznajmljeni poslodavcu pod uslovom da sa agencijom zaključe ugovor na određeno ili neodređeno vreme.
Ovakva odredba zakona obezbeđuje veća prava radnika u odnosu na dosadašnji period kada su agencije radnike mogle da iznajmljuju poslodavcu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima koji im ne obezbeđuje pravo na bolovanje, godišnji odmor, sindikalno organizovanje i druga prava.
Ipak, za razliku od Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju koje Ministarstvo za rad objavilo prošle godine, a koji je Radnik.rs analizirao, sadašnji predlog zakona dozvoljava da poslodavac sve svoje radnike iznajmljuje preko agencije (putem takozvanog “lizinga”).
Naime, prošlogodišnjim nacrtom bilo je predviđeno da firma može da iznajmi (angažuje preko agencije) najviše 30% radne snage od ukupnog broja radnika.
U sadašnjem predlogu se navodi da „broj ustupljenih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme kod  poslodavca  korisnika ne može da bude veći  od 10% od ukupnog  broja zaposlenih  kod  poslodavca”. Međutim, ovo se ne odnosi na agencijske radnike koji imaju zaključen ugovor na neodređeno vreme sa agencijom, što znači da poslodavci nemaju nikakvo ograničenje u angažovanju radnika preko agencije dok god ti radnici imaju ugovor “za stalno” u agenciji.
Odluku da zakonom ne ograniči broj radnika koji se angažuje preko agencije predlagač zakona (Ministarstvo za rad) objašnjava time što radnici zaposleni u agenciji “za stalno” „uživaju svu zaštitu i imaju pravo na naknadu zarade između dva ustupanja kao i pravo na otpremninu u slučaju viška, kada Agencija ne može da im obezbedi posao kod drugog poslodavca korisnika”.
Međutim, u samom zakonu agencije putem kojih se radnici iznajmljuju poslodavcima nazivaju se agencije za privremeno zapošljavanje koje zasnivaju  radni odnos sa zaposlenim „radi njegovog privremenog ustupanja poslodavcu korisniku“. Postavlja se pitanje kakvu sigurnost radniku nudi ugovor o radu na neodređeno vreme (ugovor „za stalno“) u agenciji za privremeno zapošljavanje?
Onog trenutka kada poslodavac korisnik raskine ugovor sa agencijom, prestaje i angažovanje radnika. Radnik ili radnica koji sa agencijom ima ugovor na neodređeno tada po zakonu može biti otpušten/a kao višak, može biti iznajmljen drugom poslodavcu, a u periodu čekanja između dva iznajmljivanja ima pravo na naknadu koja ne može da bude niža od minimalne zarade.
Agencijski radnik, prema ovom predlogu zakona, ne može biti iznajmljen više od dve godine istom poslodavcu po ugovoru na određeno vreme preko jedne ili više agencija. Naime, ako je angažovan kod istog poslodavca duže od dve godine, agencija mora sa radnikom da zaključi ugovor na neodređeno vreme.
U predlogu zakona postoji jedna mogućnost da radnik dobije ugovor na neodređeno vreme kod poslodavca kom je iznajmljen i to ako nakon dve godine rada po ugovoru na određeno vreme preko agencije nastavi da radi kod tog poslodavca još najmanje pet dana. Međutim, da bi radnik ostvario ovo pravo, kako se navodi u predlogu zakona, zaposleni može pokrenuti radni spor pred nadležnim sudom protiv poslodavca kom je iznajmljen.
 
„Ustupljeni  zaposleni  za  vreme  privremenog  obavljanja  poslova  kod poslodavca  korisnika  ima  pravo  na  jednake  uslove  rada  kao  i  uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika“, piše u predlogu zakona.
To znači da radnik koji je angažovan preko agencije ima isto radno vreme, uslove i elemente za obračun i isplatu zarade kao takozvani uporedni zaposleni, odnosno zaposleni kod poslodavca „koji obavlja ili bi obavljao iste poslove s obzirom na zahtevani  stepen  i  vrstu  stručne  spreme,  odnosno  nivo  kvalifikacija  i posebna  znanja  i  sposobnosti,  odnosno kompetencije, složenost, odgovornost, radno iskustvo i druge posebne uslove za rad“.
Ako kod poslodavca korisnika nema uporednog zaposlenog na istim poslovima, u predlogu se navodi da se „ustupljenom zaposlenom ne može odrediti niža osnovna zarada od  osnovne  zarade  zaposlenog  kod  poslodavca  korisnika  u  istom  stepenu stručne spreme odnosno nivou kvalifikacije“.
Kada je reč o sindikalnom organizovanju, predlogom zakona se garantuje agencijskim radnicima sindikalno organizovanje i u agenciji preko koje rade i kod poslodavca kom su iznajmljeni. Oni takođe mogu da učestvuju u štrajku kod poslodavca kom su iznajmljeni.
Zanimljivo je da se u skladu sa ovim predlogom ustupljeni zaposleni računaju   „u ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za određivanje predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom“. To znači da se prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata, odnosno utvrđivanja da li sindikat ima dovoljno članova kod poslodavca kako bi sa poslodavcem pregovarao o kolektivnim pravima radnika, agencijski radnici smatraju zaposlenima u firmi kojoj su iznajmljeni iako to formalno nisu.
Budući da poslodavac može bez ikakvih posledica da raskine ugovor sa agencijom i na taj način radnike ostavi bez posla, pitanje je u kojoj meri agencijski radnici, imajući u vidu nesigurnost njihovog radnog mesta, zaista imaju slobodu da se sindikalno organizuju i bore za svoja prava kod poslodavca.
Ovim predlogom agencijski radnici koji rade na određeno vreme takođe računaju se u „ograničenje broja zaposlenih na određeno vreme.. kod korisnika javnih sredstava“. Ovim se ograničava praksa da preduzeća preko agencije angažuju radnike na određeno vreme zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, odnosno kako bi lažno prikazali da se pridržavaju odluke o zabrani zapošljavanja koju je donela Vlada Srbije.
Međutim, ukoliko radnici koji su iznajmljeni putem agencije imaju ugovor na neodređeno vreme, poslodavci mogu koristiti agencije jer se u tom slučaju agencijski radnici ne smatraju zaposlenima u tom preduzeću. Radnik.rs je do sada pisao o slučajevima angažovanja radnika preko agencije zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.
Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju ne odnosi se na rad preko omladinskih i studentskih zadruga agencije koje se kao agencije za zapošljavanje takođe bave privremenim zapošljavanjem, ali ne svih građana već nezaposlenih do 30 godina i studenata do 26 godina. Takođe zakon se ne odnosi na rad preko firmi koje pružaju usluge drugim preduzećima angažujući svoje radnike u prostorijama preduzeća, kao što su firme za higijenu i obezbeđenje.

*Ispravka: Ova odredba predloga Zakona se prema nekim tumačenjima ne odnosi na reprezentativnost već na imenovanje predstavnika zaposlenih u savet zaposlenih. Način utvrđivanja reprezentativnosti sindikata nije definisan ovim predlogom zakona.

Izvor: Radnik.rs

bottom