Podaci SSSNS
Poslednje vesti
SSSNS i opština podržao regionalnu deklaraciju o radničkim pravima
- Detalji
Deklaracija utvrđuje cijeve i principe saradnje između sindikata i organizacija civilnog društva koji služe da se poboljša nivo radnih prava u regiji Zapadnog Balkana i da se radnici i osjetljive grupe građana zaštite od posledica ekonomske krize izazvane pandemijom COVID19.
Do sada Deklaraciju je solidarno podržalo 50 organizacija civilnog društva, odnosno sindikati i nevladine organizacije iz Srbije, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, sa Kosova, iz Severne Makedonije i Švedske. Uskoro će se pridružiti i organizacije iz Albanije i proširiće se i na organizacije na evropskom nivou.
Tim dokumentom se u prvi plan ističu problemi radnika i mere zaštite, koje bi trebalo da se sprovedu na sistematičan način uz socijalni dijalog, kao i komunikaciju sa ostalim zainteresovanim stranama. Pojačavaju se individualni napori organizacija da zaštite članstvo i radnike, uz postizanje šireg konsenzusa i mogućnosti za saradnju deljenjem zajedničkih vrednosti i ciljeva.
Deklaracija sadrži set mera po državama, pa je za Srbiju preporučeno: socijalni dijalog o merama za borbu protiv posledica epidemije korona virusa, posvećenost dostojanstvenom radu, ukidanja dualizma između rada u radnom odnosu i rada van radnog odnosa i propisivanja standarda, hitno jačanje inspekcijskih službi u oblasti zdravstva, rada i socijalne zaštite, dodatno oporezivanje onih koji su u uslovima pandemije stekli ekstra profit na trgovanju zaštitnom opremom, i drugo.
Dokument su takođe podržali i SSS Srbije, SSS Vojvodine, SSS Kragujevca, kao i Samostalni sindikat zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije.
Tekst Deklaracije i pun spisak potpisnika dostupni su na sajtu www.deklaracija2020.com
Postavljena spomen-ploča Sonji Marinković
- Detalji
Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i opština, na inicijativu Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, postavio je obeležje - spomen ploču Sonji Marinković na zapadnoj strani zgrade Radničkog doma „Svetozar Marković“ koja se i sama proteže ulicom koja nosi ime ove znamenite žene.Sofija Sonja Marinković bila je revolucionarka, borac za prava žena i radnička prava, narodni heroj Jugoslavije. Tokom studija priključila se studentskom revolucionarnom pokretu i učestvovala kao organizator i pokretač mnogih studentskih akcija. Kasnije se još aktivnije uključila u društveno politički život Novog Sada i Beograda i kao vizionarka za promene često bila kritikovana, kažnjavana, hapšena i prebijana.
Učestvovala je u stvaranju Omladinskog kulturno-prosvetnog pokreta, masovne omladinske organizacije koja je služila kao legalan oblik delovanja komunističke omladine, a borila se i za društvenu, političku i socijalnu ravnopravnost žena, stvarajući ženske sekcije pri Ujedinjenim radničkim sindikatima i delujući kao predsednik omladinske sekcije Ženskog pokreta u Novom Sadu.
Učestvovala je u stvaranju Omladinskog kulturno-prosvetnog pokreta, masovne omladinske organizacije koja je služila kao legalan oblik delovanja komunističke omladine, a borila se i za društvenu, političku i socijalnu ravnopravnost žena, stvarajući ženske sekcije pri Ujedinjenim radničkim sindikatima i delujući kao predsednik omladinske sekcije Ženskog pokreta u Novom Sadu.
Streljana je od strane okupatora braneći svoja uverenja.
Na ovaj način, SSSNS i opština, još jednom želi da pomogne i podrži jednakost i ravnopravnost žena u društvu i istakne njihove zasluge bez kojih je napredak nezamisliv.
Mere BZR kod povratka na posao i pravo na izostanak sa posla
- Detalji
Evropska konfederacija sindikata (EKS) smatra da će uspeh EU strategije izlaska iz ove krize zavisiti u velikoj meri od odgovarajuće politike bezbednosti i zdravlјa na radu (BZR) ako se želi izbeći drugi talas slanjem miliona lјudi nazad na posao.Mere BZR, kroz zakonodavstvo ili kolektivne ugovore, nude praktičnu podršku za povratak na radno mesto, dok je klјučno učešće sindikata u kreiranju takvih mera. Odgovarajuće preventivne mere poslodavaca pomoći će da se postigne bezbedan i zdrav povratak na radno mesto, a posebno mere fizičkog distanciranja i dostupnost lične zaštitne opreme. One takođe doprinose iskorenjivanju prenošenja KOVID-19.
EKS poziva Evropsku komisiju da se revizijom Preporuke Komisije (2003/670 / EK) u vezi sa evropskom listom profesionalnih obolјenja osigura da KOVID-19 bude priznat kao profesionalna bolest. Sadašnje rešenje iz te preporuke nije dovolјno da u potpunosti zaštiti sve radnike na prvoj liniji pandemije, jer se samo odnosi na "zarazne" bolesti uzrokovane radom na prevenciji bolesti, u zdravstvu, pomoći kod kuće i drugim aktivnostima u kojim postoji rizik od infekcije “.
EKS pozdravlјa predlog Komisije da se SARS-KoV-2 (virus koji izaziva koronavirusnu bolest KOVID-19) uklјuči na listu bioloških uzročnika u aneksu III Direktive 2000/54 / EK o zaštiti radnika od rizika povezanih sa izlaganjem biološkim agensima na poslu.
Što se tiče povratka na radno mesto, organizacije članice EKS-a izvestile su da su različiti sporazumi i mere preduzete na nacionalnom ili sektorskom nivou. Postoji niz mera iz odredbi o higijeni, socijalnom distanciranju, maksimalnom broju radnika i kupaca po prostoriji i odredbi o ličnoj zaštitnoj opremi za organizaciju rada, proceni rizika i ulozi sindikata i predstavnika BZR.
Socijalni partneri iz ugostitelјskog sektora na evropskom nivou sastavlјaju zajedničko saopštenje o povratku na posao. Takođe, Evropska federacija sindikata polјoprivrede i prehrambene industrije (EFAT) obratila se pismom predsedniku Evropske komisije, pojedinim komesarima i članovima Evropskog parlamenta, pozivajući se na različite mere koje treba preduzeti u turističkom sektoru pre ponovnog nastavka poslovanja.
Opširnije: Mere BZR kod povratka na posao i pravo na izostanak sa posla
E-vodič o pravima zaposlenih za vreme pandemije
- Detalji
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je na svom sajtu postavilo E-vodič o pravima zaposlenih za vreme pandemije COVID - 19 virusa.Zaposlenima je omogućeno da kroz anketu, u kojoj mogu da unesu podatke o trenutnom status svog zaposlenja, dobiju informaciju o svojim pravima, u skladu sa odredbama Zakona o radu. Anketu možete pogledati OVDE.
Prvomajski proglas
- Detalji
Prvi put u novijoj istoriji radnici će svoj praznik, 1. Maj - Međunarodni dan rada, obeležiti u vanrednim okolnostima, u svojim domovima, bez mogućnosti da se tradicionalno okupe i javno upute poruku vladi i poslodavcima.Ipak, tako izolovani u nastojanju da na taj način sprečimo širenje korona virusa unutar zajednice i zaštitimo najstarije i druge osobe sa zdravstvenim problemima, pokazujemo solidarnost koja će nam, i ovoga puta, pomoći da pobedimo nevidlјivog neprijatelјa.
Tako solidarni i jedinstveni moramo ostati i ubuduće u nastojanju da podignemo privredu, koja je stajala u prehodnim mesecima, ali i u svojim zahtevima za bolјi svet rada, viši standard i veća socijalna ulaganja.
Ova kriza je još jednom pokazala vrednost svih radnika za funkcionisanje društva i naš svakodnevni život. Osim zdravstvenih radnika, koji se nadlјudskim naporima bore na prvoj liniji odbrane od virusa, i trgovci, komunalci, apotekari, pekari, građevinari i mnogi drugi, koji su retko u fokusu javnosti, potvrđuju da se bez njihovog rada ne može odvijati normalan život. Pri tom, ne smemo zaboraviti ni sve one koji zbog epidemioloških mera uopšte ne mogu da rade, iako je i njihov doprinos našem životu značajan.
I nije dovolјno da im se samo zahvalјujemo aplauzom, već su njima i svim ostalim zaposlenima potrebne veće plate, bolјi uslovi rada, uklјučujući i bolјu zaštitu zdravlјa i sigurnost na radu. Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da ova kriza može biti prekretnica i putokaz vlastima i poslodavcima da ulažu u radnog čoveka, koji jedini stvara materijalnu vrednost i od čijeg rada zavisi svaki profit preduzeća i budžet zemlјe.
Zato za Međunarodni praznik rada šalјemo jasnu poruku da neodgovorni poslodavci neće moći da profitiraju od sadašnje situacije, niti da krše radnička prava.
Pozivamo ih da ne smanjuju plate, da ne otpuštaju radnike, da vode računa o radnom vremenu i o bezbednosti na radnim mestima.
U protivnom, u nama će, kao i uvek do sada, imati lјutog protivnika i istinskog borca za radnog čoveka, kojeg ćemo na sve načine zaštititi.
Socijalno pravedno društvo mora biti i jeste naš cilј.
Svim radnicima i njihovim porodicama želimo dobro zdravlјe i srećan Međunarodni dan rada.
Izjavu predsednika SSSNS i opština Vladimira Gvozdenovića možete videti OVDE.
Izjavu predsednika SSSNS i opština Vladimira Gvozdenovića možete videti OVDE.
